Proizvodnja i prerada vode

Hidrografske prilike

Sažet opis rada Vodozahvata I

Centralni kompleks za obezbeđenje pitke vode gradu Subotici je Vodozahvat 1, odakle se gradu distribuira 75% - 85% potrebnih količina zavisno od godišnjeg doba.

Vodozahvat 1 je lociran na severnom obodu grada, posle fabrike "Zorka", i opremljen je sa 29 aktivnih bunara čiji su ukupni, trenutno instalisani, kapaciteti ~ 350 l/s.

Bunari su bušeni do ~ 200 m dubine i zahvataju od 2-4 vodonosna sloja.

Prvi vodonosni sloj je na dubini od ~ 100-120 m. Vodonosni slojevi su razdvojeni nepropusnim slojevima gline tako da je nemoguće onečišćenje vode preko površinskog zemljanog sloja. U slučaju bilo kakvih radova na bunarima JKP "ViK", Subotica (zamena utopne pumpe, regeneracija...) pre puštanja istog u funkciju vrši se dezinfekcija, ispiranje i laboratorijsko uzorkovanje bunarske vode. Tek nakon dobijanja laboratorijskih rezultata da je bunarska voda bakteriološki i hemijski ispravna dotični bunar se pušta u funkciju.

Svaki bunar je opremljen odgovarajućom utopnom pumpom i potrebnom merno-regulacionom opremom.

Zavisno od potreba grada, određen broj bunara radi, utopne pumpe potiskuju vodu iz bunara u sabirni (zajednički) cevovod kojim se voda transportuje do separatora peska gde se, eventualni, sadržaj peska izdvaja iz pitke, ali još uvek, sirove i neprerađene vode.

Posle separatora voda dolazi do tzv. filter stanice tj. postrojenja za preradu (kondicioniranje) vode koja se sastoji od 4 filterske linije.

Svaka filterska linija može preraditi maksimalno 100 l/s, što znači da je kapacitet postrojenja za preradu vode maksimalno 400 l/s.

Pre filterskih linija se u vodu dodaju elementi koji pospešuju izdvajanje nepoželjnih sastojaka (arsen, amonijak i gvožđe) i istovremeno vrše dezinfekciju.

Ovako prerađena voda se dalje transportuje u rezervoar prerađene vode koji je zapremine 3000 m3 i služi za izjednačavanje dnevne neravnomernosti u potrošnji i rezerva za slučaj veće potrošnje od proizvodnih mogućnosti.

Iz rezervoara prerađena voda, slobodnim padom, dolazi do crpne stanice visokog pritiska, odakle se voda transportuje u grad radom jednog od 6 pumpnih agregata koji se bira spram (srazmerno) potrošnji.

Na izlaznom cevovodu VZ 1 prema gradu je instalisan sistem automatskog doziranja dezinfekcionog sredstva kojim se održava zakonom propisana koncentracija.

Pojednostavljena šema tehnološkog procesa prerade (kondicioniranja) pitke vode - Vodozahvat I

Kondicioniranje vode za piće

Kvalitet podzemne vode koju crpimo je veoma dobar i u hemijskom i u bakteriološkom smislu. Pošto se nalazi ispod nekoliko glineih slojeva tla, veoma je dobro zaštićena od spoljnih zagađenja i praktično je nepromenjenog sastava tokom vremena.

U odnosu na važeći Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, naša tzv. sirova voda sadrži u višku soli gvožđa, arsena i amonijaka. Ova činjenica je uslovila da se pristupi istražnim radovima osamdesetih godina prošlog veka, a koji su prethodili realizaciji kondicioniranja pitke vode u Subotici. Svi navedeni sastojci u vodi su u rastvorenom obliku svojih soli.

Gvožđe je prirodni sastojak poodzemnih voda. U prisutnim količinama ovo proizvodi probleme tehničke prirode prilikom distribucije kroz cevovode. Naime, u cevima , jedinjenja gvožđa prelaze u talog koji stvara začepljenja, a kada se pojavi na slavini kod korisnika, izaziva estetske smetnje prilkom potrošnje.

Amonijak se u vodama dubinskih slojeva javlja kao prirodni sastojak. Njegov sadržaj se ograničava zbog posledica koje izaziva u distributivnoj mreži, pošto u prisustvu kiseonika i mikroorganizama se odvija proces usled koga voda postaje higijenski neispravna.

Arsen je u svojim jedinjenjima prisutan u celoj Zemljinoj kori. U stenama ga ima znatno manje nego u glinovitim slojevima. U vodu dospeva rastvaranjem, i ispiranjem tla ili kao rezultat erozionih procesa.

U našoj vodi je prisutan arsen prirodnog, geološkog porekla koji je u velikim količinama štetan, te se zbog toga njegov sadržaj ograničava.

U "fabrici vode" se postupkom oksidacije i filtracije navedene soli uklanjaju iz vode, tako da nakon prerade ona odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti tode za piće.