ISKUSTVA SINDIKATA MAĐARSKIH I RUMUNSKIH VODOVODA U ORGANIZACIONO-VLASNIČKIM TRANSFORMACIJAMA – KAO PUTOKAZI

02.06.2017.

Na inicijativu Sindikata NEZAVISNOST subotičkog Vodovoda, u Vodovodu Grada Segedina u utorak, 30. maja 2017. godine organizovan je radni sastanak i razgovor predstavnika Sindikata JSKD NEZAVISNOST, inicijatora, domaćina, Vodovoda Kečkemeta i Temišvara. U razgovoru su učestvovali i finansijski direktor Vodovoda Subotice i projekt menadžeri segedinskog i temišvarskog Vodovoda. Tom prilikom u višesatnom razgovoru upoznati smo sa iskustvima sindikata mađarskih i rumunskih Vodovoda u proteklim organizaciono – vlasničkim transformacijama.

Ovaj sastanak organizovan je u cilju priprema regionalnih konferencija i prezentacija na ovu temu Granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih preduzeća NEZAVISNOST u septembru i oktobru mesecu ove godine u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu, u kojem pored sindikalnih, treba da uzmu učešće i predstavnici resornog Ministarstva, lokalnih samouprava kao osnivača, poslodavaca i pojedini stručnjaci – eksperti u ovoj oblasti. Tom prilikom bi se prezentovala iskustva predstavnika mađarskih i rumunskih komšija u transformacijama u ovoj delatnosti, sa akcentom na socijalno-ekonomska i radna prava zaposlenih.

Janoš Čisar, sekretar Sindikata Vodovoda Grada Segedina, upoznao nas je da je ovo preduzeće od 1994. godine transformisano u akcionarsko društvo sa mešovitom svojinom. Grad je zadržao 51%, a firma „Veolia Waters“ iz Fransuske upravljački paket od 49%. Pored novih investicija i modernizacije tehnologije, ova firma je ugradila sva svoja znanja, veštine i pozitivna iskustva u oblasti menadžmenta, struke, majstorstva, ali i u oblasti ostvarivanja prava i motivacije zaposlenih. U momentu transformacije, od ukupno 700 zaposlenih zadržano je 350, niko nije ostao višak, ostali su zadržali poslove, kupališta i bazeni - u javnoj delatnosti, a građevinska operativa privatizovana. Segedinski Vodovod opslužuje oko 175.000 stanovnika. Sindikat Vodovoda je potpisao Kolektivni ugovor sa „Veoliom“ i Gradom u kojem je garantovano da niko ne može da ostane bez posla u periodu od 15 godina, što je ispoštovano do danas. Napominje da je značajno i to da je do tada taj period garantovan u drugim delatnostima u trajanju od 1 godine. Takođe je napomenuo da Sindikat Vodovoda Segedin ima svog predstavnika u Sindikatu „Veolie“ u Francuskoj i da se godišnje ugovoraju i primenjuju istovetni standardno uređeni radni odnosi i prava zaposlenih. Vlada Mađarske je utvrdila minimalnu cenu rada od 400 evra u bruto iznosu (porezi na zarade su oko 40%), a Kolektivnim ugovorom kod njih je prosečna cena osnovnog rada 900 evra. Sindikat i Savet zaposlenih učestvuju u upravnom odboru firme, imaju nadležnosti i budžet u oblasti brige o zaposlenima, stručnom osposobljavanju i obukama, kao i u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ističe da je problem što nemaju dovoljno radne snage, jer oko 20 % zaposlenih odlazi u delatnosti sa višom cenom rada, pa su i u kolektivnom ugovoru omogućili pravo na jubilarnu nagradu na svakih 5 godina rada, umesto prethodnih 10. Ugovor sa „Veoliom“ ističe 2024. godine  i on je sada već siguran da će se on produžiti jer je najbitnije da se zadrže sada veoma dobro uređeni radni odnosi, motivacija zaposlenih za kvalitetan rad i veoma dobri partnerski odnosi Sindikata sa poslodavcem i gradom, što sveukupno doprinosi STABILNOSTI preduzeća i delatnosti u kontinuitetu.

Jožef Tot, predsednik Sindikata Regionalnog (Županijskog) Vodovoda Kečkemet, izneo je u svom izlaganju da se ovo gradsko komunalno preduzeće do 1990. godine bavilo pored delatnosti vodovoda i kanalizacije i kupalištima, hotelijerstvom, visoko i nisko – gradnjom, nakon čega je usledila profilizacija, tj. zadržana je samo delatnost vodovoda i kanalizacije. Od 1991. godine, 36 lokalnih samouprava je formiralo akcionarsko društvo Vodovod Kečkemet, kao regionalno (županijsko) preduzeće. Napominje da je značajno i to da su sve bitne odluke, pa čak i  razvojna, tarifna (cenovna) i politika zarada zaposlenih od strane lokalnih samouprava prepušteni upravi tako formiranog Vodovoda. 560 zaposlenih opslužuje oko 218.000 stanovnika regiona. Sindikat je sa poslodavcem potpisao kolektivni ugovor 1991. godine. Ističe neke od značajnih odredbi koje se primenjuju:  prosečna cena rada je u bruto iznosu 1.100 evra; svake godine utvrđuje se u saradnji sa Sindikatom broj radnih mesta i zaposlenih; u kontinuitetu se godišnje iz dobiti deli tzv. 13-ta plata,; utvrđeni su platni razredi po osnovu stručnog principa; svake godine poslodavac ocenjuje doprinos zaposlenih rezultatu poslovanja i pored 13-te plate dodeljuje Sindikatu pravo da raspodeli 10% iz dobiti zaposlenima u saradnji sa rukovodiocima na osnovu ocene učinka; pored minulog rada uveden je i dodatni minuli rad po osnovu stručnog iskustva na poslovima, što znači da su radna mesta stepenovana od III (za one koji počinju da rade na određenom poslu) do I (za one koji su više godina na tom radnom mestu); obezbeđuju dodatni godišnji fond pored osnovnog rada u iznosu od oko 1.400 evra sa pravom zaposlenih da se opredele za jednokratne ili višekratne isplate kojima se pokrivaju regres, topli obrok, dodatni penzioni fond, zdravlje i druge potrebe zaposlenih; po posebnom programu zadržavanja broja zaposlenih, mladima se dodeljuju stanovi kako bi se zadržali u preduzeću jer je najveća konkurencija firma „Mercedes“ gde su plate atraktivnije; posebna pažnja se obraća na plansko stručno osposobljavanje i studijska putovanja i razmenu radnika sa zapadnoevropskim Vodovodima. Posebno ističe dostignuća u poslovnom ambijentu, timskom radu, motivaciji zaposlenih i partnerske i veoma uvažavajuće odnose Sindikata i poslodavca.

Atila Feher Kolar, predsednik Sindikata Regionalnog Vodovoda „Aquatim“ iz Temišvara, izneo je da je ovo preduzeće od 1990. godine transformisano u akcionarsko društvo iz oblika državne svojine koji regionalno pokriva grad Temišvar, još 8 gradova i 81 malih opština.  Grad Temišvar raspolaže sa 92%, dok ostale lokalne samouprave sa 8% akcija u ovom preduzeću. Danas ovo preduzeće broji 908 zaposlenih koji opslužuje oko 500.000 stanovnika. Početkom 1997. godine započeti su razgovori sa francuskom firmom „Ženeral di Ozo“ o njihovom ulasku u mešoviti oblik svojine, ali nakon 2 godine protivljenja Sindikata i lokalnih samouprava ta opcija je odbijena. Takva odluka motivisana je dobijanjem sredstva iz EU fondova u visini od 1,8 milijardi evra koja su investirana u moderne i skupe tehnologije prečišćavanja pitke i otpadnih voda. U suprotnom, EU fondovi ne ulažu u mešovite oblike svojina. Kolektivnim ugovorom od 1992. godine su veoma dobro uređeni odnosi između Sindikata i poslodavca. Na nivou Rumunije minimalna cena osnovnog rada je 300 evra u bruto iznosu (33% su porezi na zarade), dok je u Vodovodu to 430 evra. Sindikat učestvuje u upravljanju preduzećem u 7-članom upravnom timu, bez prava glasa. Pored 13-te plate koja iznosi u proseku oko 600 evra, 10% iz dobiti preduzeća se izdvaja u tzv. motivacione akcije za zaposlene koji se raspoređuju prema kriterijumima prisutnosti, učinaka i odnosa prema radu, o čemu odlučuje Sindikat. Ističe transparentan rad poslodavca i veoma kvalitetne partnerske odnose sa Sindikatom.

Valerija Tot Godo, projekt menadžer Gradskog Vodovoda Segedin, predložila je da se na osnovu postojećih zakonskih propisa u Srbiji, u saradnji između Sindikata i nadležnog Ministarstva pronađe jedna od manjih lokalnih samouprava gde bi se primenila sva pozitivna iskustva u upravljanju i primeni radnih i socijalno-ekonomskih prava zaposlenih na primerima mađarskih Vodovoda, kao ogledni primer za sve ostale vodovode u Srbiji.

 

Milan Simić, predsednik GS JSKD NEZAVISNOST Srbije, zahvalio se na veoma sadržajnom razgovoru i pozvao je učesnike iz Sindikata i poslodavaca mađarskih i rumunskih Vodovoda da prezentuju izneta iskustva na regionalnim konferencijama koje će se organizovati u septembru i oktobru mesecu ove godine u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu. Ističe da su na njega najveći utisak ostavili poslovni ambijent, partnerski odnosi i primeran radno – pravni i socijalno – ekonomski položaj zaposlenih u transformacijama mađarskih i rumunskim preduzećima, koji su postavljeni, gaje se i razvijaju od 90-tih godina prošlog veka do danas i da bi oni mogli predstavljati veoma pozitivna iskustva dobrih praksi koje treba ugraditi u predstojeće statusno-vlasničke promene JKP u Srbiji.

Sastanku je prisustvovao i Dr Zoran Ristić, savetnik u UGS NEZAVISNOST i član Radne grupe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije za izradu Uredbe o sadržaju kriterijuma i načinu poveravanja otpočinjanja komunalnih delatnosti, koji je postavio niz pitanja učesnicima i dobio odgovore za koje je istakao da će predstavljati značajnu pomoći u njegovom radu na izradi predmetne Uredbe.

Član Glavnog odbora GS JSKD NEZAVISNOST,

Petar Doroslovački, dipl.inž.inf.