NADLEŽNOSTI U SEKTORU VODA, TARIFE, KADROVI I ZARADE KAO KLJUČNI POSLOVNI PROBLEMI VODOVODA SRBIJE

22.11.2017.

Deveti međunarodni Sajam i Forum voda 2017. održan je je od 15. fo 17. novembra u Beogradu, u organizaciji Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo i Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije. Osnovne teme ovogodišnje manifestacije posvećene su izazovima i trendovima reforme sektora voda, bezbednosti vode za piće, zaštiti životne sredine i očuvanju zona sanitarne zaštite izvorišta. Na Okruglom stolu Foruma voda, na poziv organizatora,  aktivno je učestvovao Đerđ Šugar, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica.

U svom izlaganju, izneo je predloge i stavove subotičkog „Vodovoda i kanalizacije“ po pitanju poboljšanja stanja u sektoru voda Republike Srbije.

NADLEŽNI ORGANI I INSTITUCIJE

„Kao što se iz Izveštaja o položaju JKP vodovoda i kanalizacije za 2016. godinu može videti, za ove delatnosti i preduzeća odnosi se mnoštvo zakona i podzakonskih akata, kao i veliki broj nadležnih ministarstava i lokalnih samouprava.

Mišljenja smo da je teško postići cilj da se za ovaj sektor i njegov status obezbedi samo jedno nadležno ministarstvo, te iz tih razloga, po ugledu na iskustva i praksu susednih zemalja, predlažemo osnivanje Regulatornog tela za vode na nivou Republike Srbije, u cilju usklađivanja normative i zakonitosti u pogledu poslovanja, funkcionisanja i razvoja ove delatnosti i operatera kojima je ova delatnost poverena na upravljanje i organizaciju.“

TARIFNA POLITIKA

„Nije nam poznato da li su usvojene Strategija razvoja snabdevanja vodom do 2034. godine, odnosno Uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.

Prethodne napomene utiču na to da nije obezbeđen sistemski pristup tržišnog formiranja i korekcije cene usluga koji uvažavaju u svojoj strukturi troškove normalnog funkcionisanja na osnovu različitih specifičnosti sistema, a kamoli razvoja usluga, tj. komunalno-vodoprivrednih i ekoloških sistema koji su nam povereni na upravljanje i organizovanje. Cene su u stagnaciji, odnosno u zaostatku sa praćenjem troškova njihovih elemenata, imaju socijalno amortizujući i politički karakter.

Prosečan stepen naplate usluga proizvodnje, prerade, distribucije vode za piće, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda je u Subotici za 2016. godinu bio 94%.

Najveći dužnici su javne, državne ustanove, npr. Bolnica. Bilo bi neophodno regulisati način ispunjavanja obaveza plaćanja iskorišćenih usluga na tržišnim osnovama ili putem prebijanja međusobnih obaveza javnih ustanova prema JKP i obaveza JKP prema državi, jer smo svesni da takvim dužnicima zbog opšteg značaja nismo u mogućnosti uskratiti usluge.

Takođe, zbog ogromnog raskoraka između razvojnih potreba i mogućnosti JKP vodovoda i kanalizacija da iz poslovanja i cene to obezbedi, potrebno je definisati „uloge“ – nadležnosti: za finansiranje investicionih razvojnih potreba, znači izgradnju novih objekata i mreža treba da je nadležna lokalna samouprava, pokrajina i republika, dok bi JKP bila nadležna da iz svog poslovanja i cene obezbedi funkcionisanje i održavanje postojećih i preuzetih objekata i mreža, što znači i rekonstrukciju i sanaciju objekata i mreža u visini odvojenih amortizacionih sredstava.“

KADROVI/ZAPOŠLJAVANJE

„Bez obzira na stanje i unazad preduzete aktivnosti na racionalizaciji broja zaposlenih u JKP vodovoda i kanalizacije, veoma se neselektivno, tj. istoobrazno u lokalnim samoupravama donose Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u ovim JKP na osnovu Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru.

U neskladu su opredeljenja o stalnoj potrebi izgradnje kilometara nove mreže i postrojenja s jedne strane, sa trendom smanjivanja broja zaposlenih koji investicionim i interventnim održavanjem obezbeđuju njihovo kontinuirano, neprekidno funkcionisanje.

Neću ponavljati izrečene stavove o uticaju nedostatka broja kvalitetnog stručnog i majstorskog kadra, nemogućnošću novih zapošljavanja, kao i povećanju nepovoljne starosne strukture i zdravstvenog stanja tako zaposlenih. Kvalitetni kadrovi se stvaraju u ciklusima od 5, 10 i 15 godina koji tako (po)znaju tehničko-tehnološke specifičnosti sistema i to pruža garanciju kvalitetnom obavljanju, a ne samo obimu delatnosti. To se ne može postići fleksibilnim oblicima angažovanja radne snage, kao npr. putem Ugovora o privremenom i povremenom zapošljavanju.

Predlažemo da se utvrde jedinstveni kriterijumi za određivanje broja i profila zaposlenihu JKP vodovoda i kanalizacije, koji pored opremljenosti predstavljaju uslov za pouzdan obim i kvalitet pružanja ovih za život i privređivanje, značajnih usluga.

Inače, godišnji podaci koje dostavljamo nadležnom Ministarstvu za infrastrukturu na osnovu kojih se sačinjavaju i Izveštaji o stanju u komunalnim delatnostima, omogućuju ovom Ministarstvu da takve kriterijume uspostavi na osnovu Benčmarkinga po IBNET metodologiji, a koje inače uvažavaju Svetska banka, EBRD i druge institucije, kao npr: broj zaposlenih po: (1) dužini vodovodne i kanalizacione mreže; (2) na hiljadu priključenih poseda; (3) na milion kubika proizvedene vode; (4) na milion kubika prečišćene otpadne vode; (5) na hiljadu usluženih stanovnika ...

Predlažemo da seputem saradnje između domaćih Udruženja za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo i Udruženja ViK Srbije sa nadležnim Ministarstvom i IAWD institucionalizuje forma Edukativnog nacionalnog centra za unapređenje kadrova ViK (takav smo videli u okviru GWOPA saradnje sa Budimpeštom i u Kiškunhalašu)  koji bi za cilj imao razmenu reprezentativnih iskustava i prakse između uspešnih i neuspešnih JKP ViK, ali i podizanje znanja i veština obrazovanjem novih i viših profila potrebnih ovoj delatnosti.“

ZARADE ZAPOSLENIH

„Ograničenje mase sredstava za zarade zaposlenih u JKP (ukupna masa i masa za pojedinačno zaposlene) predstavlja pored socijalno-egzistencijalnog problema i problem demotivacije zaposlenih za kvalitetno profesionalno obavljanje poslova u interesu korisnika usluga. Na to utiče i obavezna primena minimalne cene radnog časa koja se za preko 10% zaposlenih postiže podizanjem najnižih koeficijenata, čime se iz godine u godinu smanjuje raspon između koeficijenata, pa time i svođenje složenosti i odgovornosti za poslove na tzv. „uranilovku“.

Predlažemoda se, u slučaju da masa sredstava i dalje bude ograničena, ukine obaveza uplate 10% od zarada u budžet, jer je preko 95% JKP samodohodovno, odnosno nisu direktni budžetski korisnici.“