REGIONALNOM SARADNJOM DO POBOLJŠANJA KOMUNALNIH USLUGA

12.03.2019.

Druga Benčmarking radionica Dunavske platforme u Subotici od 27. februara do 1.marta 2019. godine je okupila preko stotinu učesnika iz desetak zemalja, radi regionalne saradnje i razmene iskustava na planu upravljanja vodnim resursima i boljem pružanju usluga građanima. Na ovom skupu potpisan je Sporazum o partnerstvu između gradova i Vodovoda Subotice, Novog Sada, Bijeljine i Segedina i predstavljeno je više stručnih i naučnih radova iz ove oblasti.

Subotica je bila od srede, 27. fenruara, domaćin Druge Benčmarking radionice, uporedo sa Konferencijom „Udruživanje snaga u cilju boljih usluga“. Ovaj značajan događaj organizovala je Međunarodna asocijacija voda u slivu reke Dunav (IAWD), u saradnji sa Gradom Suboticom i JKP „Vodovod i kanalizacija“. Učesnici su bili iz kompanija vodovoda i lokalnih samouprava iz Rumunije, Mađarske, Bugarske, Albanije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Federacije BiH, Ukrajine i Srbije, a prisutni su bili i predstavnici Mreže asocijacija lokalnih samouprava Jugoistočne Evrope (NALAS), Udruženja za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo, i drugi.

Otvaranje Konferencije

Na otvaranju Konferencije učesnicima, gostima i medijima su se obratili Timea Horvat, zamenica gradonačelnika, Vladislav Krsmanović, predstavnik Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine, Valter Kling, generalni sekretar IAWD, Boran Ivanovski, programski lider NALAS-a, Čeda Maksimović, profesor Imperijal koledža iz Londona i Đerđ Šugar, direktor JKP „Vodovod i analizacija“ Subotica.

U završnom delu Konferencije, predstavnici gradova i kompanija „Vodovoda i kanalizacije“ iz Subotice, Novog Sada, Bijeljine i Segedina su potpisali Sporazum o partnerstvu na unapređenju komunalne vodoprivrede i razmeni znanja, iskustava i dobrih praksi. Sporazumom su kao ciljevi predviđeni: podizanje svesti sadašnjih i budućih korisnika o značaju resursa vode i njenoj racionalnoj potrošnji, jačanje kapaciteta lokalnih vlasti i kompanija vodovoda i kanalizacije na upravljanju, nadzoru, kontroli, organizaciji, funkcionisanju i razvoju delatnosti, unapređenje operativnih učinaka u domenu efikasnog, ekonomičnog i tehničko – tehnološkog funkcionisanja sistema, postizanje integrisanog upravljanja infrastrukturnim sredstvima i imovinom i unapređenje saradnje sa korisnicima usluga i drugim zainteresovanim strana.

Benčmarking radionice

U naredna dva dana, u Hotelu „Galleria“ u Subotici odvijale su se radionice sa prezentovanjem radova i raspravom na više zanimljivih tema:

1.       Regionalna saradnja na poboljšanju komunalnih usluga

2.       Saradnja vlasti, udruženja i preduzeća na reformi sektora

3.       Odgovornost vlasti i preduzeća – održiva, ali pristupačna usluga

4.       Razvoj vodovodne i kanalizacione infrastrukture

5.       Uključenje zajednice i promocija svesti o značaju vode

6.       Rad i održavanje vodovodne i kanalizacione infrastrukture

7.       Težnja ka energetskoj efikasnosti i nezavisnosti

8.       Unapređenje tretmana otpadnih voda u regionu i, na kraju nakon zaključnih razmatranja,

Studijska poseta učesnika Postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice.

Zaključna razmatranja

Filip Veler, koordinator Dunavskog programa za vode

REGIONALNA SARADNJA NA POBOLJŠANJU KOMUNALNIH USLUGA

Pružanje usluga vodosnabdevanja i kanalizacije je od suštinskog značaja za stanovnike Dunavskog regiona. Iako region generalno ima visok nivo osnovnog pristupa uslugama vode i kanalizacije,  efektivnost i efikasnost tih usluga ne ispunjava uvek međunarodne standarde. Nedavni regionalni pregled (Izvještaj o stanju u sektoru, Svetska banka, 2015) je ukazao na potrebu jačanja kapaciteta stručnog osoblja koje radi u ovom sektoru u velikom broju zemalja u regionu. Ovo je delimično posledica fluktuacije osoblja i rukovodstva nakon političkih promena, a delom zbog ograničenog profesionalnog razvoja i mogućnosti obuke.

Program Benchmarking za komunalne usluge pomaže preduzećima i zaposlenima da uspostave sopstvenu dijagnostiku pitanja od velikog uticaja na pokazatelje učinka poslovanja i razvoja njihovih komunalnih preduzeća, upoređujući ih sa drugim sličnim kompanijama u Dunavskom regionu i Zapadnoevropskim vodovodima i međunarodnim merilima i olakšavajući dijalog između praktičara o dobrim praksama.

U Republici Srbiji i Republici Srpskoj je neophodno formirati Regulatorno telo za sektor voda. Nadležnosti za izradu i vođenje politike i procesa planiranja vodnih usluga su fragmentirane u više ministarstava, nisu adekvatno koordinirane, odnosno uloge i odgovornosti, prava i obaveze svih učesnika na svim nivoima vlasti i lokalnih samouprava u sprovođenju propisa i planova, tarifne politike, te pružanja vodnih usluga, nisu jasno definisane. U celokupnom okruženju bivše Jugoslavije i susednim zemljama (Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija) ova tela su formirana, funkcionišu i daju rezultate.

Nenad Đukić, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS BiH

REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA

Reforma javnih preduzeća mora se posmatrati kroz tri segmenta:

Javna preduzeća koja opeterećuju ili traže dodatna sredstva iz budžeta Republike, komunalna javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave, čije reformisanje je potrebno hitno započeti, te strateška javna preduzeća od kojih se očekuje da budu izuzetno profitabilna i budu jedan od izvora prihoda budžeta Republike, čija reforma mora da bude pažljivo sporvedena s ciljem efikasnijneg i produktivnijeg poslovanja. Pre svega, na prvom mestu se mora voditi računa o zadovoljenju interesa, očekivanja i potreba korisnika usluga, ali je jako bitno i ostvarivanje značajne dobiti kao izvora sredstava za investiranje u razvoj ovih usluga.

Čaba Šanta, izvršni direktor investicija i razvoja subotičkog Vodovoda i kanalizacije

SMANJIVANJE NIVOA NEPRIHODOVANE VODE

Kada se „golim okom“ posmatraju gubici vode u sistemu, onda se može videti da većina vodovoda u regionu ima razliku od oko 40% i više između zahvaćene vode i izmerene potrošnje vode, a ti gubici mogu biti i veći u odnosu na naplaćeni nivo iskorišćene vode. Pored ekonomskih, neophodno je pristupiti sistemski kako bi omogućili otkrivanje i dijagnostiku skrivenih, neopravdanih gubitaka vode iz distributivnih sistema. To zahteva teritorijalno zoniranje distributivnih mreža, 24-časovna merenja i upravljanja protocima i pritiscima u mreži. Za to su neophodna podsticajna  sredstva države i lokalne samouprave za finansiranje projekata, obezbeđenje skupe merno – regulicaone tehničke opreme i adekvatnog softvera za upravljanje distributivnim sistemom, što će preko efekata smanjenja gubitaka obezbediti sredstva za investiranje i plansko preventivno održavanje mreže, koje skoro da ne postoji u većem broju vodovodnih preduzeća.

TEŽNJA KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I NEZAVISNOSTI

Petar Pižurica, izvršni direktor proizvodnje subotičkog Vodovoda i kanalizacije

Mali je broj izgrađenih, a pogotovo funkcionalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u regionu. Još je manji broj onih koji tretmanom mulja, kao otpada, na tim postrojenjima proizvode toplotnu i električnu energiju za sopstvene potrebe. Time, pored finansijskih ušteda u korišćenju energije iz javnog toplovodnog i elektroenergetskog sistema, doprinosimo i zaštiti životne sredine, smanjivanjem emisije ugljendioksida u atmosferu, odnosno smanjivanje efekata „staklene bašte“. Ovo subotičko iskustvo potrebno je podeliti i sa drugim vodovodima koji nemaju izgrađena postrojenja za tretman otpadnih voda, ali preuzeti i druga iskustva iz regiona koja za ove namene koriste akumuliranje toplotne i/ili električne energije iz toplih otpadnih voda i solarne panele.

 

Prof. dr Čeda Maksimović, Imperijal koledž iz Londona

U projektu EU Blue Green Dream (Plavo – zelena rešenja za gradove i preduzeća u postizanju održivog kvaliteta okruženja stanovništva) uz učešće 5 vodećih evropskih univerziteta, istraživačkih organizacija i projektanata, razvijena je inovativna metodologija za planiranje, projektovanje, upravljanje, monitoring i održavanje novih i revitalizaciju postojećih urbanih celina. Ova metodologija daje naglasak na interakciju (plave) infrastrukture urbanih voda i zelene površine kao sinergijske mreže. Pored kvaliteta urbanog života, smanjuju se negativni uticaji ekstremnih vremenskih uslova koji nastaju usled klimatskih promena. Potrebno je menjati „mentalni sklop“ inženjerskog projektovanja po kome se problemi predupređuju, a ne rešavaju posledice.

U pogledu prečišćavanja otpadnih voda Srbija je pri začelju u Evropi. U doglednoj budućnosti treba da izgradi preko 300 novih postrojenja za prečišćavanje, ne samo zbog zadovoljenja ekoloških uslova za pristupanje EU nego, prvenstveno zbog zaštite ugroženog javnog zdravlja sopstvenog stanovništva. Ubrzano – kampanjski se radi projektna dokumentacija skoro isključivo po konvencionalnoj zastareloj tehnologiji aktivnog mulja sa otvorenim aeracionim bazenima.

Inovativna tehnologija za PPOV koja je komplementarna sa Projektom Plavo-zeleni san, u odnosu na konvencionalnu, ima niz prednosti: jeftinija je za izgradnju, niži su troškovi eksploatacije, proizvodne linije mulja zauzimaju mnogo manje gradskog zemljišta, ne smrde pa mogu da se decentralizaciju po gradu, što drastično smanjuje i cenu infrastrukture za dovod vode do postrojenja, mogu da se integrišu sa nizom urbanih funkcija. Sa ovom tehnologijom, Srbija, samo na troškovima izgradnje može da uštedi preko 1 milijardu Eura i da pri tome postane vodeća zemlja u primeni inovativne tehnologije PPOV.

 

Katarina Šiling, koordinator za znanjem i izgradnju kapaciteta vodnih preduzeća, IAWD

UKLJUČENJE ZAJEDNICE I PROMOCIJA SVESTI O ZNAČAJU VODE

Većina vodovodnih preduzeća u slivu reke Dunav zahvata i distribuira vodu korisnicima iz jednog i jedinstvenog Podunavsko-karpatskog basena podzemnih voda. Neophodno je na nivou ovog Regiona, saradnjom između država, nacionalnih asocijacija voda, lokalnih samouprava i vodovodnih preduzeća uspostaviti saradnju na podizanju sopstvene i svesti potrošača o značaju vode za piće i njenoj racionalnoj potrošnji, jer ovaj resurs nije neiscrpan, odnosno veoma je teško obnovljiv. Pored regulatornih i tarifnih politika, neophodno je uspostaviti i razvijati niz edukativnih aktivnosti, naročito sa školskom decom manjeg uzrasta, jer tu dolazi do sinergije saznanja između dece, njihovih nastavnika i roditelja. Veoma je upečatljiv primer koji se više godina unazad realizuje kroz projekte „Aquarius“ subotičkog Vodovoda i „Vodni agent Dunavske regije“ koji realizuje Vodna agencija iz Rogaške Slatine u više gradova i škola Regiona.

Aleksandar Krstić, koordinator Dunavske Benčmarking platforme

PODSTICAJ POJEDINCIMA I ORGANIZACIJAMA – BENČMARKING KOORDINATOR I PREDUZEĆE GODINE

Ove godine, priznanje za Benčmarking koordinatora godine u Podunavskom regionu dobio je Petar Doroslovački iz “JKP Vodovod i kanalizacija” Subotica. U svojoj dugogodišnjoj profesionalnoj karijeri, gospodin Doroslovački je skoro deceniju koordinirao aktivnosti vrednovanja Subotice, kroz saradnju sa nacionalnim i međunarodnim institucijama, kao što su Međunarodna mreža za benchmarking za vodovod i kanalizaciju (IBNET), Evropska Benchmarking saradnja (EBC), Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI), nadležne nacionalne, pokrajinskre i lokalne vlasti, itd. U okviru aktivnosti na koordinaciji benchmarkinga vodnih usluga, gospodin Doroslovački je imao ključnu ulogu u razvoju Sporazuma o partnerstvu između 4 komunalna preduzeća i gradova iz 3 zemlje, koji je potpisan 27. februara u Gradskoj vijećnici u Subotici, a koji može biti prekretnica u značajnijem smislu na saradnji između IAWD i NALAS-a na regionalnom nivou. Izvanredna organizacija Konferencije i radionica Dunavskog regiona u Subotici potvrdila je izbor gospodina Doroslovačkog kao Benčmarking koordinatora godine.

U tom smislu, subotički Vodovod je obično prvi koji se pridružuje i podržava nove aktivnosti za razvoj kapaciteta i često prvi koji pruža sve tražene podatke za benčmarking, čak i kada učestvuje u njegovom naprednom nivou. Odlikuje ga, pre svega, timski rad, moderan i efikasan menadžment i otvorenost za razmenu znanja, ideja, iskustava i primera dobre prakse. Iz tih razloga, kao svojevrsan lider u Podunavskom regionu, prznanje kao MVP  - najkorisnijem i najproduktivnijem Benčmarking preduzeću godine pripalo je menadžment timu JKP “Vodovod i kanalizacija” Subotica.

Priloženi fajlovi

  1. Zvaničan izveštaj sa Benčmarking konferencije i radionice u Subotici (2.25 MB) - 13.03.2019.