nov.
2011
21

SVAKODNEVNA KONTROLA PREČIŠĆENE VODE

SVAKODNEVNA KONTROLA PREČIŠĆENE VODE

Zahtev o kvalitetu prečišćavanja je utvrđen Direktivom 91/271/EEC koja se odnosi na
prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i Uredbom o graničnim vrednostima emisije
zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS 67/2011).
Poštovanje strogo postavljenih kriterijuma, kao i procena efikasnosti rada kroz svakodnevnu kontrolu
prečišćene vode je ne samo naša obaveza kao stručnih lica, nego i kao građana odgovornih
prema osetljivosti jezera Palić, prijemnika naše prečišćene vode. Naime, voda koja otekne sa našeg
postrojenja nastavlja da živi u jezeru gde više nije otpadna voda, nego stanište u kome svoj dom
nalaze različite vrste biljaka i životinja, a takođe predstavlja mesto na kome želimo da provedemo
ugodno slobodno vreme.
Hemijski parametri koji se ograničavaju ovim zakonskim i podzakonskim aktima EU i naše
zemlje se odnose na pre svega na sadržaj organske materije (Hemijska potrošnja kiseonika i Biološka
potrošnja kiseonika tokom pet dana). Organska materija u vodi se razgrađuje, i pri tome troši kiseonik.
Prevelika koncentracija organske materije, usled velike potrošnje kiseonika dovodi do nestanka
kiseonika u vodi, što je ne samo pogubno za živi svet, nego je i razlog širenja vrlo neprijatnih
mirisa.
Zatim, zakoni predviđaju ograničavanje sadržaja ukupnog azota i fosfora, jer jedinjenja
ovih elemenata predstavljaju glavni izvor hrane algama, mikroskopski sitnim biljkama, koje
prenamnožene, vodi daju ružnu zelenu boju. Poslednji ograničeni parametar se odnosi na sadržaj
suspendovanih materija, i odnosi se na sadržaj nerastvorenih čestica u vodi. Nerastvorene čestice su
talog koji se lako nagomilava na dnu jezera.
Prečišćavanje otpadnih voda na centralnom gradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih
voda je kontinualno od 1975. godine. U maju 2009. godine je pušteno u rad novo postrojenje
za prečišćavanje otpadnih voda koje se sastoji iz rekonstruisanih starih i novoizgrađenih objekata.
Rezultat ove izgradnje su osim većih hidrauličkih kapaciteta koji danas mogu biti prihvaćeni i
prerađeni na ovom Postrojenju i zaokruživanje tehnologije prečišćavanja gde danas pored primarnog
i sekundarnog prečišćavanja postoji i tercijerni tretman vode, kao i adekvatna obrada i krajnja
dispozicija muljeva nastalih tokom procesa prečišćavanja, koji su nedostajali na ranijem Postrojenju.

Laboratorija za kontrolu kvaliteta otpadnih voda je od prvog dana rada novog dela Postrojenja
za prečišćavanje bila uključena u vršenje analiza rada Postrojenja, ne samo u smislu kvaliteta
prečišćene vode, nego i pojedinih faza prečišćavanja.
Danas se kontrola rada vrši iz uzoraka koji se sakupljaju tokom 24 sata, svih 365 dana u godini.
Proces sakupljanja uzoraka je automatizovan, te dobijeni rezultati predstavljaju realnu sliku
kvaliteta vode.
U protekle dve i po godine, sakupljeno je i analizirano više od 1000 uzoraka prečišćene
vode. Zahvaljujući dobro izabranoj tehnologiji prečišćavanja voda, zadovoljavajući kvalitet vode
je uspostavljen vrlo brzo od početka rada, a tokom vremena je uz uspešno i stručno rukovođenje
postrojenjem, kvalitet prečišćene vode podignut. Naime, koncentracija organskog opterećenja u
prečišćenoj vodi je višestruko manja od propisane:

  • prosečna izmerena vrednost HPKb u 2011. godini 36,2 mg/L O2 (dozvoljena koncentracija iznosi125 mg/L),
  • petodnevne biološka potrošnja kiseonika 6 mg/L O2, u odnosu na dozvoljenih 25 mg/L,
  • koncentracija suspendovanih materija ne prelazi 10 mg/L, u odnosu na dozvoljenih 30 mg/L,
  • poseban uspeh predstavlja održavanje koncentracije nutrijenata ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija, gde je postignuto da koncentracija ukupnog fosfora tokom najvećeg broja merenja u ovoj godini iznosi između 0,4 i 0,5 mg/L uprkos dozvoljenoj koncentraciji od 1,0 mg/L.

Zbog velike osetljivosti biološkog procesa na različite uticaje (kvalitet vode, temperatura, pH
i slično), u slučajevima da nije moguće postići zadati kvalitet vode u pogledu sadržaja nutrijenata,
Projekat predviđa doziranje soli gvožđa radi postizanja željenog kvaliteta.
Smatramo posebnim uspehom, da pažljivim rukovanjem, i detaljnim upoznavanjem ovih složenih
procesa uklanjanja nutrijentnih jedinjenja, rekli bismo prirodnim, biološkim putem, nismo imali potrebu za
doziranjem, i time dodatnim opterećivanjem izlazne vode, a time i jezera, kompleksnim jedinjenjima.