Centar za potrošače
mar
2010
22
ČISTA VODA ZA ZDRAV SVET !
Podaci – istorijat nastanka, proglašenja Svetskog dana vode
Svetski dan voda obeležava se danas, 22. marta, i ove godine posebna pažnja će biti skrenuta na izazove i mogućnosti u razmeni znanja o kvalitetu vode, čije je očuvanje definisano u Protokolu "Voda i zdravlje".
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je rezolucijom 1992. godine u Rio de Žaneiru 22. mart odredila kao Svetski dan voda, čije je obeležavanje počelo 1993.
Aktivnosti povodom Svetskog dana voda ove godine usmerene su na podizanje svesti javnosti u Srbiji o značaju i povezanosti kvaliteta voda, ekosistema, kao i blagostanja ljudi.
Protokol o vodi i zdravlju je dokument Svetske zdravstvene organizacije i Evropske ekonomske komisije UN i predstavlja legalni međunarodni instrument za prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa kvalitetom vode.
Ratifikovan je 6. maja 2005. godine, a postao je važeći 4. avgusta 2005. godine.
Na petoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju održanoj ovog meseca u italijanskom gradu Parmi, prepoznati su prioriteti i aktivnosti usmerene na očuvanje zdravlja dece koja su najosetljivija kada je reč o faktorima rizika iz životne sredine.
U Deklaraciji o životnoj sredini i zdravlju, potpisanoj u Parmi, definisano je da svakom detetu treba dati podjednaku šansu da do 2020. godine ima pristup bezbednim izvorima vodosnabdevanja, priliku da se bavi fizičkom aktivnošću, da ima pravilnu ishranu, kao i dobar kvalitet vazduha.
„Izazovi i mogućnosti u razmeni znanja o kvalitetu vode”
Protokol o vodi i zdravlju - dokument Svetske zdravstvene organizacije i Evropske ekonomske komisije UN
Ciljevim, definisani u Protokolu
Podizanje svesti o očuvanju zdravog ekosistema i ljudskog blagostanja u skladu sa izazovima koji sa sobom nose poboljšanje kvaliteta vode i upravljanje vodnim resursima.
Podići kvalitet vode podsticanjem vlada, organizacija, zajednica i pojedinaca širom sveta da se aktivno uključe u rešavanje problema iz oblasti kvaliteta vode (na primer, sprečavanje zagađenja, čišćenje i održivost postignutog).
Kvalitet vode: ZDRAVI LJUDI, ZDRAV EKOSISTEM
Voda je osnova za život na zemlji - Kvalitet života direktno zavisi od kvaliteta vode.
Očuvan i dobar kvalitet vode održava zdrav ekosistem i unapređuje ljudski život. Nasuprot tome, loš kvalitet vode loše utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tako više od 1,5 miliona dece u svetu svake godine umre od bolesti povezanih sa zdravstveno neispravnom vodom.
Zagađeni izvori vode posledica su ljudskih aktivnosti u proteklih 50 godina - Procenjuje se da preko 2,5 milijardi ljudi u svetu živi bez adekvatnih sanitacija (sanitarno – higijenskih instalacija). Svakoga dana dva miliona tona čvrstog i tečnog otpada odlazi u sve površinske vode. Problem je još veći u zemljama u razvoju gde se preko 90% neprerađenog čvrstog otpada i 70% neprečišćenih industrijskih otpadnih voda ispušta u površinske vode. Mnoge zagađujuće materije imaju dugotrajan negativan uticaj na kvalitet vode, čineći na taj način i pretnju po zdravlje ljudi. Kao rezultat toga sve je manje pitke vode. Takođe, mehanizmi za oporavak ekosistema su se drastično smanjili, a neki delovi ekosistema su pretrpeli ireverzibilna oštećenja. Posledično, došlo je do degradacije životne sredine, smanjenja stvaranja biomase, gubitka biodiverziteta i osteljivosti na druge faktore rizika.
Ekonomičnije je zaštititi resurse nego čistiti ih od zagađenja - Potrebna su velika novčana ulaganja da bi se zaštitio ekosistem i sprečilo zagađenje voda. Ulaganja moraju istovremeno biti podržana i usaglašena sa podizanjem svesti kod ljudi kada je u pitanju kvalitet vode. Brojni su dobici od unapređenja kvaliteta vode i to: unapređen ekosistem i njegova sposobnost samoprečišćavanja, unapređeno zdravlje i življenje.
Kvalitet vode i klimatske promene - Uticaj klimatskih promena (česte i dugotrajne poplave i suše) dodatni je faktor koji loše utiče na kvalitet vode, pored već rastućeg zagađenja.
Kvalitet vode u svetu koji se menja - Povećanje ljudske populacije zajedno sa promenama u proizvodnim i potrošačkim navikama utiču na porast i razvoj industrijskih procesa, rudarstva, poljoprivrede i urbanizacije, a kao rezultat dobija se otpuštanje teških metala, radioaktivnih elemenata, organskih supstanci i neupotrebljenih farmaceutskih proizvoda u životnu sredinu.
Na primer, dugi periodi suše, naročito u osetljivim ekosistemima poput suvih i polusuvih regija, smanjuju sposobnost ekosistema za samoprečišćavanje kako bi se održala ravnoteža prirodnih funkcija. Na obalnim područjima zbog zagađenja vode velikom brzinom nestaju ekosistemi poput mangrova, morske trave i koralnih grebena. Time pogođeni ekosistemi ne mogu da se nose s dodatnim pritiskom, kao što je onaj koji uzrokuje promena klime. Time je dodatno smanjena njihova sposobnost da služe kao mesta za razmnožavanje i mreštenje, skloništa od oluja i „plava skladišta ugljenika”. U nekim je regijama više od 50% autohtonih slatkovodnih vrsta riba u opasnosti od istrebljenja, a očekuje se da će uticaji klimatskih promena to još više pogoršati.
Sa porastom populacije povećava se i migracija iz sela u grad. Procenjuje se da će do 2050. godine 6,4 milijardi ljudi živeti u gradovima u poređenju sa današnjih 3,4 milijarde. Ovakav ubrzani porast i neadekvatno planiranje i finansiranje može dodatno ugroziti kvalitet vode.
Kvalitet vode se isplati - Kvalitet vode i socioekonomski uslovi života su blisko povezani. Obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja i sanitacija su ključni za prevazilaženje siromaštva i unapređenje života miliona ljudi. Međunarodna zajednica je još uvek daleko od ostvarivanja cilja Milenijumske deklaracije da broj ljudi koji nemaju adekvatan pristup vodosnabdevanju i sanitacijama smanji za pola do 2015. godine. I dalje 1,1 milijarda ljudi u svetu nema pristup unapređenim i adekvatnim izvorima vodosnabdevanja, a 2,6 milijardi nema adekvatne sanitacije. Da bi se dostigli ciljevi Milenijumske deklaracije, mora se obezbediti pristup adekvatnim sanitacijama za 173 miliona ljudi godišnje a potrebna investiranja iznose 11,3 milijarde dolara. Ta cena je mala u poređenju sa milionima sačuvanih ljudskih života i unapređenim kvalitetom života i zdravlja. Investiranje u adekvatno vodosnabdevanje i pristup adekvatnim sanitacijama ima mnogostruku ekonomsku dobit. Za svaki uloženi dolar dobija se 3–34 puta veća dobrobit, što podrazumeva uštedu u vremenu i produktivnosti i nacionalnom zdravstvenom budžetu. Svetska zdravstvena organizacija je procenila da se dostizanjem ciljeva Milenijumske deklaracije koji se odnose na pristup vodosnabdevanju i sanitacijama, ostvaruje dobit od 84,4 milijardi dolara godišnje. Da bi to bilo moguće, neophodno je da svaka država razvije održivu politiku upravljanja koja se odnosi na sve izazove povezane sa kvalitetom vode. To bi podrazumevalo uvođenje sistematskog monitoringa svih vodnih tela kao indikatora efikasnosti zaštite zdravlja ljudi i dostignutog nivoa sanitacije.
Čista voda je „esencijalni sastojak” ekonomskog razvoja – investiranjem u vodu i sanitacije povećava se ekonomska i socijalna dobit.
„Kvalitet vode utiče na svakog od nas, a naše ponašanje utiče na kvalitet naših voda”
Mi svi živimo „nizvodno” i prema tome zaštita izvorišta od zagađenja je odgovornost svakog od nas. Svi sektori društva moraju preduzimati adekvatne i odgovarajuće akcije u cilju sprečavanja zagađenja. To zahteva široko angažovanje svih, od individualaca i lokalnih zajednica do nevladinih i međunarodnih organizacija.
Neophodno je intenzivirati istraživanja, monitoring i procenu kvaliteta vode na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Naučne činjenice iz sprovedenih istraživanja se moraju čuti i primeniti.
Čista voda je život. Svi imamo znanje i veštine. Potrebna je samo volja. Sva naša današnja delatnost, na kojoj počivaju ljudski život i napredak, trebala bi da služi očuvanju a ne narušavanju kvaliteta našeg najdragocenijeg resursa – čiste vode.
Srednjoročne i dugoročne aktivnosti iz delatnosti JKP ,,Vodovod i kanalizacija” Subotica i trenutne povodom Dana Preduzeća (12. mart), Svetskog dana vode
(22. mart), Svetskog dana planete Zemlja (22. april) i Svetskog dana zaštite životne sredine (05. jun)
• Planiranje, projektovanje i izgradnja izvorišta i vodovodne mreže u prigradskim naseljima koja nemaju organizovani sistem vodosnabdevanja;
• Rekonstrukcija i završetak izgradnje gradske magistralne vodovodne mreže u cilju obezbeđenja dovoljnih količina i pod odgovarajućim pritiskom zdrave pijaće vode;
• Rekonstrukcija i završetak izgradnje gradske kolektorske mreže u cilju stvaranja mogućnosti za proširenje postojeće kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava i privrednih subjekata;
• Završetak izgradnje Gradskog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i planiranje, projektovanje i izgradnja Uređaja za prečišćavanje u Čantaviru i Bajmoku;
• Proširenje postojeće vodovodne i kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava i privrednih subjekata u mesnim zajednicama;
• Permanentna kontrola kvaliteta pijaće, otpadnih i prečišćenih voda u cilju zaštite zdravlja korisnika i zaštite eko – sistema;
• Učešće u organizaciji Međunarodnog savetovanja ,,Vodovod i kanalizacija 2010.” sa Udruženjem za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo i lokalnom samoupravom (ponedeljak, 29. mart 2010.);
• Organizacija skupa sa stručnom javnošću, predstavnicima MZ i lokalnom samoupravom na temu: ,,Strateške kapitalne i sekundarne investicije u sisteme vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda” (maj 2010.);
• Realizacija projekta na edukaciji dece o značaju i racionalnom trošenju vode ,,Aquarius” sa decom Osnovnih škola iz Čantavira, Starog i Novog Žednika (april – jun 2010.).
Svetski dan voda obeležava se danas, 22. marta, i ove godine posebna pažnja će biti skrenuta na izazove i mogućnosti u razmeni znanja o kvalitetu vode, čije je očuvanje definisano u Protokolu "Voda i zdravlje".
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je rezolucijom 1992. godine u Rio de Žaneiru 22. mart odredila kao Svetski dan voda, čije je obeležavanje počelo 1993.
Aktivnosti povodom Svetskog dana voda ove godine usmerene su na podizanje svesti javnosti u Srbiji o značaju i povezanosti kvaliteta voda, ekosistema, kao i blagostanja ljudi.
Protokol o vodi i zdravlju je dokument Svetske zdravstvene organizacije i Evropske ekonomske komisije UN i predstavlja legalni međunarodni instrument za prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa kvalitetom vode.
Ratifikovan je 6. maja 2005. godine, a postao je važeći 4. avgusta 2005. godine.
Na petoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju održanoj ovog meseca u italijanskom gradu Parmi, prepoznati su prioriteti i aktivnosti usmerene na očuvanje zdravlja dece koja su najosetljivija kada je reč o faktorima rizika iz životne sredine.
U Deklaraciji o životnoj sredini i zdravlju, potpisanoj u Parmi, definisano je da svakom detetu treba dati podjednaku šansu da do 2020. godine ima pristup bezbednim izvorima vodosnabdevanja, priliku da se bavi fizičkom aktivnošću, da ima pravilnu ishranu, kao i dobar kvalitet vazduha.
„Izazovi i mogućnosti u razmeni znanja o kvalitetu vode”
Protokol o vodi i zdravlju - dokument Svetske zdravstvene organizacije i Evropske ekonomske komisije UN
Ciljevim, definisani u Protokolu
Podizanje svesti o očuvanju zdravog ekosistema i ljudskog blagostanja u skladu sa izazovima koji sa sobom nose poboljšanje kvaliteta vode i upravljanje vodnim resursima.
Podići kvalitet vode podsticanjem vlada, organizacija, zajednica i pojedinaca širom sveta da se aktivno uključe u rešavanje problema iz oblasti kvaliteta vode (na primer, sprečavanje zagađenja, čišćenje i održivost postignutog).
Kvalitet vode: ZDRAVI LJUDI, ZDRAV EKOSISTEM
Voda je osnova za život na zemlji - Kvalitet života direktno zavisi od kvaliteta vode.
Očuvan i dobar kvalitet vode održava zdrav ekosistem i unapređuje ljudski život. Nasuprot tome, loš kvalitet vode loše utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tako više od 1,5 miliona dece u svetu svake godine umre od bolesti povezanih sa zdravstveno neispravnom vodom.
Zagađeni izvori vode posledica su ljudskih aktivnosti u proteklih 50 godina - Procenjuje se da preko 2,5 milijardi ljudi u svetu živi bez adekvatnih sanitacija (sanitarno – higijenskih instalacija). Svakoga dana dva miliona tona čvrstog i tečnog otpada odlazi u sve površinske vode. Problem je još veći u zemljama u razvoju gde se preko 90% neprerađenog čvrstog otpada i 70% neprečišćenih industrijskih otpadnih voda ispušta u površinske vode. Mnoge zagađujuće materije imaju dugotrajan negativan uticaj na kvalitet vode, čineći na taj način i pretnju po zdravlje ljudi. Kao rezultat toga sve je manje pitke vode. Takođe, mehanizmi za oporavak ekosistema su se drastično smanjili, a neki delovi ekosistema su pretrpeli ireverzibilna oštećenja. Posledično, došlo je do degradacije životne sredine, smanjenja stvaranja biomase, gubitka biodiverziteta i osteljivosti na druge faktore rizika.
Ekonomičnije je zaštititi resurse nego čistiti ih od zagađenja - Potrebna su velika novčana ulaganja da bi se zaštitio ekosistem i sprečilo zagađenje voda. Ulaganja moraju istovremeno biti podržana i usaglašena sa podizanjem svesti kod ljudi kada je u pitanju kvalitet vode. Brojni su dobici od unapređenja kvaliteta vode i to: unapređen ekosistem i njegova sposobnost samoprečišćavanja, unapređeno zdravlje i življenje.
Kvalitet vode i klimatske promene - Uticaj klimatskih promena (česte i dugotrajne poplave i suše) dodatni je faktor koji loše utiče na kvalitet vode, pored već rastućeg zagađenja.
Kvalitet vode u svetu koji se menja - Povećanje ljudske populacije zajedno sa promenama u proizvodnim i potrošačkim navikama utiču na porast i razvoj industrijskih procesa, rudarstva, poljoprivrede i urbanizacije, a kao rezultat dobija se otpuštanje teških metala, radioaktivnih elemenata, organskih supstanci i neupotrebljenih farmaceutskih proizvoda u životnu sredinu.
Na primer, dugi periodi suše, naročito u osetljivim ekosistemima poput suvih i polusuvih regija, smanjuju sposobnost ekosistema za samoprečišćavanje kako bi se održala ravnoteža prirodnih funkcija. Na obalnim područjima zbog zagađenja vode velikom brzinom nestaju ekosistemi poput mangrova, morske trave i koralnih grebena. Time pogođeni ekosistemi ne mogu da se nose s dodatnim pritiskom, kao što je onaj koji uzrokuje promena klime. Time je dodatno smanjena njihova sposobnost da služe kao mesta za razmnožavanje i mreštenje, skloništa od oluja i „plava skladišta ugljenika”. U nekim je regijama više od 50% autohtonih slatkovodnih vrsta riba u opasnosti od istrebljenja, a očekuje se da će uticaji klimatskih promena to još više pogoršati.
Sa porastom populacije povećava se i migracija iz sela u grad. Procenjuje se da će do 2050. godine 6,4 milijardi ljudi živeti u gradovima u poređenju sa današnjih 3,4 milijarde. Ovakav ubrzani porast i neadekvatno planiranje i finansiranje može dodatno ugroziti kvalitet vode.
Kvalitet vode se isplati - Kvalitet vode i socioekonomski uslovi života su blisko povezani. Obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja i sanitacija su ključni za prevazilaženje siromaštva i unapređenje života miliona ljudi. Međunarodna zajednica je još uvek daleko od ostvarivanja cilja Milenijumske deklaracije da broj ljudi koji nemaju adekvatan pristup vodosnabdevanju i sanitacijama smanji za pola do 2015. godine. I dalje 1,1 milijarda ljudi u svetu nema pristup unapređenim i adekvatnim izvorima vodosnabdevanja, a 2,6 milijardi nema adekvatne sanitacije. Da bi se dostigli ciljevi Milenijumske deklaracije, mora se obezbediti pristup adekvatnim sanitacijama za 173 miliona ljudi godišnje a potrebna investiranja iznose 11,3 milijarde dolara. Ta cena je mala u poređenju sa milionima sačuvanih ljudskih života i unapređenim kvalitetom života i zdravlja. Investiranje u adekvatno vodosnabdevanje i pristup adekvatnim sanitacijama ima mnogostruku ekonomsku dobit. Za svaki uloženi dolar dobija se 3–34 puta veća dobrobit, što podrazumeva uštedu u vremenu i produktivnosti i nacionalnom zdravstvenom budžetu. Svetska zdravstvena organizacija je procenila da se dostizanjem ciljeva Milenijumske deklaracije koji se odnose na pristup vodosnabdevanju i sanitacijama, ostvaruje dobit od 84,4 milijardi dolara godišnje. Da bi to bilo moguće, neophodno je da svaka država razvije održivu politiku upravljanja koja se odnosi na sve izazove povezane sa kvalitetom vode. To bi podrazumevalo uvođenje sistematskog monitoringa svih vodnih tela kao indikatora efikasnosti zaštite zdravlja ljudi i dostignutog nivoa sanitacije.
Čista voda je „esencijalni sastojak” ekonomskog razvoja – investiranjem u vodu i sanitacije povećava se ekonomska i socijalna dobit.
„Kvalitet vode utiče na svakog od nas, a naše ponašanje utiče na kvalitet naših voda”
Mi svi živimo „nizvodno” i prema tome zaštita izvorišta od zagađenja je odgovornost svakog od nas. Svi sektori društva moraju preduzimati adekvatne i odgovarajuće akcije u cilju sprečavanja zagađenja. To zahteva široko angažovanje svih, od individualaca i lokalnih zajednica do nevladinih i međunarodnih organizacija.
Neophodno je intenzivirati istraživanja, monitoring i procenu kvaliteta vode na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Naučne činjenice iz sprovedenih istraživanja se moraju čuti i primeniti.
Čista voda je život. Svi imamo znanje i veštine. Potrebna je samo volja. Sva naša današnja delatnost, na kojoj počivaju ljudski život i napredak, trebala bi da služi očuvanju a ne narušavanju kvaliteta našeg najdragocenijeg resursa – čiste vode.
Srednjoročne i dugoročne aktivnosti iz delatnosti JKP ,,Vodovod i kanalizacija” Subotica i trenutne povodom Dana Preduzeća (12. mart), Svetskog dana vode
(22. mart), Svetskog dana planete Zemlja (22. april) i Svetskog dana zaštite životne sredine (05. jun)
• Planiranje, projektovanje i izgradnja izvorišta i vodovodne mreže u prigradskim naseljima koja nemaju organizovani sistem vodosnabdevanja;
• Rekonstrukcija i završetak izgradnje gradske magistralne vodovodne mreže u cilju obezbeđenja dovoljnih količina i pod odgovarajućim pritiskom zdrave pijaće vode;
• Rekonstrukcija i završetak izgradnje gradske kolektorske mreže u cilju stvaranja mogućnosti za proširenje postojeće kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava i privrednih subjekata;
• Završetak izgradnje Gradskog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i planiranje, projektovanje i izgradnja Uređaja za prečišćavanje u Čantaviru i Bajmoku;
• Proširenje postojeće vodovodne i kanalizacione mreže i priključivanje domaćinstava i privrednih subjekata u mesnim zajednicama;
• Permanentna kontrola kvaliteta pijaće, otpadnih i prečišćenih voda u cilju zaštite zdravlja korisnika i zaštite eko – sistema;
• Učešće u organizaciji Međunarodnog savetovanja ,,Vodovod i kanalizacija 2010.” sa Udruženjem za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo i lokalnom samoupravom (ponedeljak, 29. mart 2010.);
• Organizacija skupa sa stručnom javnošću, predstavnicima MZ i lokalnom samoupravom na temu: ,,Strateške kapitalne i sekundarne investicije u sisteme vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda” (maj 2010.);
• Realizacija projekta na edukaciji dece o značaju i racionalnom trošenju vode ,,Aquarius” sa decom Osnovnih škola iz Čantavira, Starog i Novog Žednika (april – jun 2010.).
Prijava korisnika
Imate problema sa prijavljivanjem?
Zatražite novu lozinku.Niste još registrovani?
Popunite formular za registraciju i prijavite se!