Valerija Tot Godo, direktorica Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“

Raskopavanja zbog radova na kapitalnim investicijama pokazala da su mnogi kolovozi u Subotici građeni mimo svih propisa, čak negde i bez podloge. Umesto „vraćanja u prvobitno stanje“ bila bi potrebna temeljna rekonstrukcija. Osim kolektora i magistralnog vodovoda, u preduzeću se priprema i izrada projekata za sekundarne mreže koje bi trebalo da ih prate!

U vrelim julskim i avgustovskim danima, u „Vodovodu i kanalizaciji“, umesto letnje letargije i opuštenosti, vlada mobilno stanje zbog kojeg se svakodnevno analiziraju izveštaji sa terena, kontaktira i dogovara sa izvođačima radova ili drže sastanci sa predstavnicima MUP-a, Direkcije za izgradnju grada i „Suboticatransa“ kako bi saobraćajne gužve bile što manje i ovaj najkritičniji period, do 1.septembra, prošao koliko je god moguće mirnije. U pitanju je, pre svega, izgradnja Kolektora II preko međunarodnog E-5 puta, odnosno ulice Maksima Gorkog. Bio je to povod da o ovoj i drugim temama razgovaramo sa Valerijom Tot Godo, direktoricom „Vodovoda i kanalizacije“

U Subotici je u toku realizacija do sada najobimnije komunalne infrastrukture, projekta koji obuhvata vodosnabdevanje grada i izgradnju sistema odvođenja otpadne vode te je „Vodovod“ ovde nosilac poslova i odgovornosti.  Da li sve teče po planu i kako ocenjujete stepen organizovanosti sa svoje strane, a kako samog izvođača radova?

Veoma smo zadovoljni tokom poslova i načinom na koji se oni odvijaju, u „Graditelju NS“ našli smo izutetno stručnog i odgovornog izvođača, sa kojim imamo jako dobru saradnju. Angažovali su sada već tri svoje ekipe na terenu i procenjujemo da će radovi biti okončani i pre ugovorenih rokova.  Deonica Kolektora VII završena je pre roka, dok će Centralni magistralni vodovod umesto do kraja godine biti okončan u novembru.  Ova mreža stigla je u ulici Šandora Petefija do Kružnog toka, i u nastavku će se raditi paralelno sa Kolektorom II, koji će stići do ulice Matka Vukovića. Prilikom jednog raskopavanja, dakle, položiće se obe instalacije jer smo se tako dogovorili i sa „Toplanom“, da se ne bi posle na tom pravcu se još jednom kopalo.

Ima, svakako i nepredviđenih radova, za koje se uvek kod ovakvih zahvata unapred odvoje sredstva. Ne može se unapred isplanirati na šta će se naići, a sada se ispostavilo da su neki putevi u samom gradskom centru bili svojevremeno izvedeni tako da se postavlja pitanje – da li ih i kako vraćati u prvobitno stanje?

Nailazi se na instalacije za koje niko ne zna da postoje, svašta se nađe, ali to da čitava putna konstrukcija nije dobro urađena, ili čak da ne postoji, zaista je nešto što iznenađuje. Naravno da to nije naš problem, niti izvođača radova, ali ako se sve to vrati tako i ostavi, za neko vreme može da postane problematično i onda bi se moglo pomisliti da smo mi krivci za to. Reč je o trasi Kolektora II najviše, o Bajskom putu, Matije Gupca, Trgu žrtava fašizma, Šandora Petefija i tako dalje, a ima i slučajeva gde je čak asfaltni sloj samo izliven preko zemlje, bez ikakve putne konstrukcije! Pokušaćemo u dogovoru sa gradonačelnikom i Direkcijom za izgradnju grada da vidimo šta bi moglo da se uradi da se ovi kolovozi kvalitetno rekonstruišu, i iz kojih sredstava.

Najavljivano je da će biti zastoja u saobraćaju, čak i da će doći do saobraćajnog kolapsa u drugoj polovini avgusta, zbog zatvaranja E-5 puta, međutim, do sada sve protiče, kako se čini, bez većih nevolja?

Priprema za zatvaranje ulica bila je dobro organizovana a pogotovo je značajno što smo se opredelili da se glavnina tog posla završi do 1.septembra, da bi se izbegle gužve kada počne nova školska godina. Imamo izvanrednu saradnju sa MUP-om, oni prate sve što se dešava na terenu a uglavnom se sve dobro odvija i bez njihovih intervencija.  Nema, dakle, haosa ni kolapsa, a to što je „Suboticatrans“ usmerio promet autobusa kroz Kumičićevu ulicu pokazalo se kao dobar potez. U svakom slučaju, u stalnoj smo vezi sa Saobraćajnom policijom, Direkcijom za izgradnju grada i „Suboticatransom“ po tom pitanju.

Grad ima obavezu da magistralnu infrastrukturu prati izgradnjom sekundarne mreže, da li „Vodovod“ za to ima projekte i prateću dokumentaciju i gde bi i koja sekundarna mreža trebalo da ima prioritet?

Na tu obavezu nismo zaboravili i sekundarna mreža koja treba da bude vezana za Kolektor II i Kolektor VII, za koju već imamo lokacijske dozvole, počeće da se projektuje nakon septembarskog rebalansa, kada za to predvidimo sredstva. Naša procena je da će za ulične vodove koji će se vezati za Kolektor VII biti potrebno 40 miliona dinara i da ćemo tu dobiti novih 330 priključaka na kanalizacionu mrežu, čija dužina treba da bude 3000 metara. Sekundarna mreža za Kolektor II zahtevaće oko 25 miliona dinara i tu vidimo nekih 150 novih korisnika.  Njena dužina je oko 2000 metara.  Tu ne spada Mesna zajednica Železničko naselje, jer ako se nastavi izgradnja Kolektora VII od Nevesinjske do ulice Jovana Mikića, više ulica bi trebalo pokriti sekundarnom mrežom na tom području.  Vrednost bi bila 40 miliona dinara a broj novih priključaka 150. Pitanje sekundarne mreže grad namerava da reši izdavanjem municipalnih obveznica ili podizanjem novog zajma, a očekujemo da će već od proleća naredne godine početi novi, veliki radovi!

Imajući u vidu troškove održavanja sistema, amortizaciju, otplatu kredita i drugo, da li i koliko „Vodovod“ može da ulaže u sopstvene investicije ako posluje bez dobiti, kao što se nedavno čulo na skupštinskoj sednici, da komunalna preduzeća ne treba da posluju sa dobiti?

Ovo Javno komunalno preduzeće, kao i druga, ne treba da posluje sa dobiti nego samo da održava postojeći sistem za račun vlasnika, a to je grad koji treba da izdvoji sredstva za investicije, i po meni to je najzdraviji način razvoja komunalne infrastrukture Subotice na koji ubuduće treba da radimo.  Svakako, veća sredstva treba da se izdvajaju i od strane Pokrajine i Republike, i sada imamo nekoliko investicija za koje je grad raspisao javne nabavke a finansiraće ih Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine, i još određene za koje je novac obezbedio Sekretarijat za poljoprivredu. „Vodovod“ je taj koji je za njih pripremio neophodnu dokumentaciju.

Nedavno je posle dužeg čekanja puštena u rad i takozvana fabrika čiste vode u Bačkim vinogradima. Prilikom izgradnje ovog postrojenja pominjalo se da će ono poslužiti i za snabdevanje vodom stanovnika Hajdukova i Šupljaka. Da li će to i kada biti moguće i kolika bi bila cena takve investicije?

U Bačkim vinogradima sada vodu iz koje je odstranjen arsen, dobija oko 250 potrošača i kapacitet ovog postrojenja u potpunosti zadovoljava, s tim da možemo priključiti još jednu sekundarnu mrežu iza pruge. Ne računamo da će, pored ovih, biti više od 50 do 60 novih korisnika, nemamo ni posebnih zahteva u Bačkim vinogradima, za razliku od Hajdukova, Ljutova i Tavankuta, koji su još uvek naselja bez organizovanog vodosnabdevanja. Za Hajdukovo i Šupljak vidimo mogućnost da dobiju vodu iz Bačkih vinograda ako se poveća kapacitet „fabrike vode“, što planiramo i za koji se radi projekat. Sekundarna mreža u ova dva sela već je projektovana i imamo građevinsku dozvolu, ali je potreban tranzitni vod iz Bačkih vinograda, kao i rezervoar i jedna crpna stanica u Hajdukovu.  Za to je potrebno obezbediti parcelu za koju grad treba da donese odluku. U Šupljaku je mesto za ove objekte već rešeno. Procena je da će za uvođenje vodovoda u Hajdukovo i Šupljak biti potrebno 200 miliona dinara, i s obzirom da ni mi, ni grad nemamo ta sredstva, ostaje da se obratimo raznim domaćim i međunarodnim fondovima.

U kojoj fazi je rešavanje vodovodne mreže za Ljutovo i Tavankut?

S obzirom da je opredeljenje da se ova naselja snabdevaju sa Vodozahvata I, urađen je projekat voda dugačkog 15 kilometara, a ovih dana se završava projektovanje crpne stanice i rezervoara u Ljutovu koji su funkcionalni deo ovog sistema.  Cena da Ljutovo i Tavankut dobiju vodu je, kako se procenjuje, 180 miliona dinara, i pošto imamo informaciju da će konkursi međunarodnih i IPA fondova za prekograničnu saradnju biti otvoreni na proleće, biće potrebno da se za ova sredstva podnesu zahtevi, jer bi snabdevanje vodom u 21. veku trebalo da bude prioritet.

Ipak, podaci pokazuju da tamo gde se izgradi vodovodna mreža, priključuje se svega dvadesetak odsto od potencijalnih potrošača.  Da li je tome uzrok cena priključka, cena vode ili to što građani mogu besplatno i nekontrolisano da izbuše i koriste privatne bunare?

Najveći problem je što su kuće građene bez dozvole, a zatim cena priključka i privatni bunari. Što se cene priključka tiče, ona nije mala, iznosi oko 32.000 dinara, ali dajemo na otplatu na 12 meseci.  Ona je ekonomski opravdana i ne može biti niža, ali najverovatnije da ćemo ubuduće novim potrošačima izaći u susret tako što ćemo broj rata povećani na 24, dakle, na otplatu na dve godine. Ne kritikujemo one koji buše bunare tamo gde nema vodovodne mreže, jer ne mogu na nas da čekaju, ali je sasvim sigurno da oni koji imaju priključak a uz to i sopstveni bunar ne koriste prirodne resurse na odgovarajući način i doći će vreme kada će se to morati zabraniti ili barem kontrolisati!

M. Radojčin