Unapređenje vodosnabdevanja kroz međunarodnu saradnju

U Subotici je u petak 9. decembra 2016. održana je konferencija, koju su zajednički organizovali JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica i Gradski vodovod Budimpešta, sa ciljem poboljšanja kvaliteta snabdevanja vodom, kao i odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda.

Konferencija je deo projekta, koji dva vodovodna preduzeća  realizuju  u okviru Programa Ujedinjenih nacija za ljudska naselja, a preko Globalne alijanse partnerstva operatera voda.

Osim domaćina iz Subotice i Budimpešte, u radu konferencije su učestvovali i predstavnici vodovodnih preduzeća iz: Segedina, Kečkemeta, Kiškunhalaša, Beograda, Horgoša, Zrenjanina, Leskovca, Sente, Novog Kneževca, Kikinde, Vrbasa, Bečeja i Čoke. Predavanja su održali: Đerđ Šugar, v.d. direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica, Čaba Harangi, generalni direktor Gradskog vodovoda iz Budimpešte, Čaba Šanta, direktor resora investicija i razvoja JKP „ViK“ Subotica, Ildiko Seleši, rukovodilac sektora za proizvodnju vode u JKP „ViK“ Subotica, Gligor Gelert, direktor resora kontrole u JKP „ViK“ Subotica, Petar Pižurica, rukovodilac sektora za prečišćavanje otpadnih voda u JKP „ViK“ Subotica, predstavnici Gradskog vodovoda iz Budimpešte Robert Frtč, Pal Bartok i Rudolf Hornjak, te Jene Vereš iz Geometrije dd.

Konferenciju je otvorila zamenica gradonačelnika Subotice Timea Horvat.

Iako se, prema rečima v.d. direktora  JKP„Vodovod i kanalizacija“  ĐerđaŠugara kapacitet i finansijski uslovi poslovanja dva preduzeća bitno razlikuju, tehnička saradnja donosi obostranu korist.

- Predstavnici budimpeštanskog Vodovoda su već nekoliko puta bili u Subotici sa tehničkom ekipom, pokazali su njihov metod rada, koji se tiče otkrivanja gubitaka na mreži, način poslovanja i organizacije. Dva vodovodna preduzeća su istog karaktera, jedino su dimenzije budimpeštanskog Vodovoda mnogo veće, oni su10-12 puta veći od nas, naravno njihovi uslovi i finansijska sredstva su mnogo bolji nego kod nas. Ali, ne radi se uvek o finansijskom aspektu, nego i o metodici rada. Kroz ove obuke učimo i razmenjujemo iskustva, jer i naša iskustva pokazujemo njima. Pokazujemo im kako neke stvari rešavamo ukoliko nemamo tako skupe uređaje kao oni i velika finansijska sredstva - kaže Šugar.

Realizacija projekta započeta je 1. aprila, a programom je previđena tehnička saradnja u trajanju od 14 meseci. Ipak,  predstavnici Vodovoda iz Mađaraske kažu da očekuju nastavak saradnje i nakon okončanja projekta.

- U pitanju je jedna veoma široka saradnja, od rada na terenu, mapiranja cevovoda, traženja curenja, nalaženja ilegalnih priključaka, pa do sistematizacije papirologije, ili kako reagujemo pri iznenadnim i obilnim kišama. Pomažemo jedni drugima, a kao što mi pomažemo Subotici, tako će nam dobro doći i pomoć iz Subotice, u vezi s menadžmentom i obukom radnika. Na osnovu ove polugodišnje saradnje mislim da smo izgradili dobru i kolegijalnu saradnju - kaže Čaba Harangi, generalni direktor Gradskog vodovoda iz Budimpešte.

Ciljevi projekta

Svojim Rezolucijama iz 1977. i 2001. godine, Generalna skupština OUN je Programom za ljudska naselja utvrdila odgovornost za saradnju vlada zemalja članica, uključujući lokalne vlasti, nevladine organizacije i operatere voda sa ciljem da se znatno poboljšaju uslovi života za najmanje 100 miliona stanovnika naselja koja nemaju rešene osnovne sanitarno – higijenske potrebe do 2020. godine.

Za realizaciju ovog Programa, u saradnji sa Svetskom asocijacijom voda, osnovana je Globalna Alijansa partnerstva operatera voda – vodovoda GWOPA. Prvi pilot Projekat saradnje u međunarodnom podunavskom regionu, koji je tema današnje Konferencije, realizuje se između budimpeštanskog i subotičkog Vodovoda.

Cilj ovog projekta je da se putem razmene dobrih i dokazanih iskustava u praksi između razvijenih i Vodovoda u tranziciji, u saradnji sa gradskim vlastima, poboljšaju uslovi života urbanog stanovništva, kao i podizanje kapaciteta delatnosti javnih službi i preduzeća vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda na jedan viši nivo.

Sporazumom 31. marta u Subotici i 7. aprila u Budimpešti, rukovodstva ova dva gradska Vodovoda definisala su tri konkretne aktivnosti vezane za pomoć budimpeštanskog subotičkom Vodovodu putem prenošenja znanja, iskustava, dokumenata, metoda i prikaza rada moderne opreme i tehnologija, koje treba da se realizuju u periodu od 14 meseci, a koje se odnose na:

-  Upravljanje vanrednim prilikama i događajima

-  Upravljanje osnovnim infrastrukturnim sredstvima (objektima i mrežama) i metode za utvrđivanje neprihodovane vode i

-  Analizu sadašnje i razvoj modernije i efikasnije organizacije rada preduzeća, okrenute prema korisnicima, a ne obrnuto.

Osnovni interes Grada koji predstavlja sve sadašnje i buduće korisnike ovih veoma značajnih usluga je funkcionisanje jednog složenog i skupocenog sistema u svim uslovima, pogotovo u slučajevima vanrednih prilika i događaja.

Investicione aktivnosti

Grad i JKP „Vodovod i kanalizacija“, a što se iz prezentacija na konferenciji moglo videti, preduzeli su i preduzimaju niz investicionih aktivnosti (magistralni vodovodi, bušenje novih bunara, izgradnja drugog gradskog Postrojenja za preradu sirove vode), kako bi se obezbedile dovoljne količine zdrave i kvalitetne vode pod propisanim pritiskom, u skladu sa domaćim i normama i direktivama EU.

Takođe, pored potrebnog obima, investira se i u modernizaciju opreme, kao i tehničku regeneraciju sistema, kako bi isti odoleo havarijskim izazovima koji mogu da stvore vanredne prilike i događaje.

Takođe, Grad i naše javno preduzeće, investirali su u rekonstrukciju i izgradnju savremenog Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kolektorske mreže, kako bi se obezbedio prihvat otpadnih i atmosferskih voda, njeno prečišćavanje i tako zaštita recipijenta, jezera Palić. U toku je rešavanje plavljenja 6 kritičkih tačaka u Gradu u uslovima velikih i intenzivnih padavina i naglog topljenja snega, koje otežavaju saobraćaj, neprohodnost određenih pravaca, ugrožavanje imovine građana i ugrožavanja zdravlja građana zbog izlivanja i mešanja fekalnih i atmosferskih voda na javnim površinama.

Značajno iskustvo budimpeštanskog Vodovoda koje treba da se primeni predstavlja snabdevanje vodom u vanrednim prilikama kada je javna mreža van mogućnosti upotrebe, koje je dobilo svoju potvrdu prilikom poplava u Srbiji, konkretno u gradu Obrenovcu. Takođe, ne treba smetnuti sa uma našu tipičnu neorganizovanost i neusklađenost tokom vanrednih događaja i prilika, pa će nam veoma dobro razrađena dokumentacija, planovi i procedure ovog Vodovoda biti, takođe, od velike koristi.

Primena savremenih metoda

Efektivnost i efikasnost našeg Vodovoda je veoma značajan pokazatelj uspešnosti rada u smislu upravljanja osnovnim infrastrukturnim sredstvima i primene savremenih metoda utvrđivanja gubitaka vode, tj. smanjenja neprihodovane vode.

Prema podacima iz subotičkog Vodovoda za 2015. godinu, koje Grad prati i kontroliše, ukupno je proizvedeno 8,18 miliona kubika vode godišnje. Naplaćeno je 4,9 miliona kubika. To znači da su ukupni tehnički i finansijski gubici 3,28 miliona kubika, ili oko 40%. U novcu, imajući u vidu prosečnu prodajnu cenu vode, to iznosi oko 3,1 milion evra, što bi predstavljao, u slučaju smanjenja gubitaka, tj. neprihodovane vode, značajan godišnji investicioni potencijal.

Iz tih razloga veoma su nam značajna iskustva budimpeštanskog Vodovoda.

Savremeno upravljanje mrežama podrazumeva metode utvrđivanje stanja i podataka putem razvijene Asset Management službe, kao i precizna merenja i utvrđivanja tehničkih gubitaka koji u subotičkom Vodovodu iznose preko 23%.

Oko 17% je ekonomskih gubitaka. Takođe, iskustva iz Budimpešte će nam poslužiti za definisanje metoda za njihovo smanjenje putem davanja akcenta na plansko preventivno, umesto havarijskog održavanja sistema, kao i poboljšanje efikasnosti merenja potrošnje i njene naplate.

Na kraju, bitna je i primena iskustava savremene i efikasne organizacije rada Vodovoda.

Ovde, pre svega, treba istakći da je Vlada Republike Srbije, a o čemu je bilo reči i na susretu na sastanku Vlada Srbije i Mađarske u Nišu, nizom zakonskih normativnih rešenja, omogućila da se stvore uslovi za efikasniju organizaciju javnog sektora, kome i Vodovodi kao preduzeća pripadaju.

Neophodno je pristupiti organizaciono-vlasničkom restruktuiranju ovih preduzeća, na kojem putu će nam pomoći dosadašnja, kako negativna, tako i pozitivna iskustva Republike Mađarske.

Iskustva budimpeštanskog Vodovoda su značajna sa aspekta njihove unutrašnje organizacije, jer je ona usmerena na krajnjeg korisnika, a ne obrnuto, kako sam na početku svog izlaganja već rekao.

U njihovoj organizaciji, koja je jednostavna, jasna i efikasna, primenjen je na 2.000 zaposlenih dobro poznati Porterov lanac vrednosti. Nasuprot organizaciji našeg Vodovoda koji je sa desetostruko manjim brojem zaposlenih i čije funkcije su podeljene u 5 Resora, njihov broji 3 Resora: primarnih aktivnosti, aktivnosti podrške primarnim aktivnostima i aktivnosti podrške menadžmentu. U takvoj organizaciji procesi su zaokruženi i postoje jasni procesni ulazi i izlazi i odgovornost za njihovo vođenje.

Posebno su značajna iskustva koja treba da nađu primenu u subotičkom Vodovodu ona koja se odnose na njihov Call centar i Dispečersku službu i standardi koji su uspostavljeni za efikasno ispunjavanje svih zahteva korisnika u cilju njihovog zadovoljstva.