Друга Бенчмаркинг радионица Дунавске платформе у Суботици од 27. фебруара до 1.марта 2019. године је окупила преко стотину учесника из десетак земаља, ради регионалне сарадње и размене искустава на плану управљања водним ресурсима и бољем пружању услуга грађанима. На овом скупу потписан је Споразум о партнерству између градова и Водовода Суботице, Новог Сада, Бијељине и Сегедина и представљено је више стручних и научних радова из ове области.

Суботица је била од среде, 27. фенруара, домаћин Друге Бенчмаркинг радионице, упоредо са Конференцијом „Удруживање снага у циљу бољих услуга“. Овај значајан догађај организовала је Међународна асоцијација вода у сливу реке Дунав (IAWD), у сарадњи са Градом Суботицом и ЈКП „Водовод и канализација“. Учесници су били из компанија водовода и локалних самоуправа из Румуније, Мађарске, Бугарске, Албаније, Хрватске, Словеније, Македоније, Републике Српске, Федерације БиХ, Украјине и Србије, а присутни су били и представници Мреже асоцијација локалних самоуправа Југоисточне Европе (NALAS), Удружења за технологију вода и санитарно инжењерство, и други.

Отварање Конференције

На отварању Конференције учесницима, гостима и медијима су се обратили Тимеа Хорват, заменица градоначелника, Владислав Крсмановић, представник Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство Војводине, Валтер Клинг, генерални секретар IAWD, Боран Ивановски, програмски лидер NALAS-а, Чеда Максимовић, професор Империјал колеџа из Лондона и Ђерђ Шугар, директор ЈКП „Водовод и анализација“ Суботица.

У завршном делу Конференције, представници градова и компанија „Водовода и канализације“ из Суботице, Новог Сада, Бијељине и Сегедина су потписали Споразум о партнерству на унапређењу комуналне водопривреде и размени знања, искустава и добрих пракси. Споразумом су као циљеви предвиђени: подизање свести садашњих и будућих корисника о значају ресурса воде и њеној рационалној потрошњи, јачање капацитета локалних власти и компанија водовода и канализације на управљању, надзору, контроли, организацији, функционисању и развоју делатности, унапређење оперативних учинака у домену ефикасног, економичног и техничко – технолошког функционисања система, постизање интегрисаног управљања инфраструктурним средствима и имовином и унапређење сарадње са корисницима услуга и другим заинтересованим страна.

Бенчмаркинг радионице

У наредна два дана, у Хотелу „Galleria“ у Суботици одвијале су се радионице са презентовањем радова и расправом на више занимљивих тема:

1.       Регионална сарадња на побољшању комуналних услуга

2.       Сарадња власти, удружења и предузећа на реформи сектора

3.       Одговорност власти и предузећа – одржива, али приступачна услуга

4.       Развој водоводне и канализационе инфраструктуре

5.       Укључење заједнице и промоција свести о значају воде

6.       Рад и одржавање водоводне и канализационе инфраструктуре

7.       Тежња ка енергетској ефикасности и независности

8.       Унапређење третмана отпадних вода у региону и, на крају након закључних разматрања,

Студијска посета учесника Постројењу за пречишћавање отпадних вода града Суботице.

Закључна разматрања

Филип Велер, координатор Дунавског програма за воде

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА НА ПОБОЉШАЊУ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Пружање услуга водоснабдевања и канализације је од суштинског значаја за становнике Дунавског региона. Иако регион генерално има висок ниво основног приступа услугама воде и канализације,  ефективност и ефикасност тих услуга не испуњава увек међународне стандарде. Недавни регионални преглед (Извјештај о стању у сектору, Светска банка, 2015) је указао на потребу јачања капацитета стручног особља које ради у овом сектору у великом броју земаља у региону. Ово је делимично последица флуктуације особља и руководства након политичких промена, а делом због ограниченог професионалног развоја и могућности обуке.

Програм Benchmarking за комуналне услуге помаже предузећима и запосленима да успоставе сопствену дијагностику питања од великог утицаја на показатеље учинка пословања и развоја њихових комуналних предузећа, упоређујући их са другим сличним компанијама у Дунавском региону и Западноевропским водоводима и међународним мерилима и олакшавајући дијалог између практичара о добрим праксама.

У Републици Србији и Републици Српској је неопходно формирати Регулаторно тело за сектор вода. Надлежности за израду и вођење политике и процеса планирања водних услуга су фрагментиране у више министарстава, нису адекватно координиране, односно улоге и одговорности, права и обавезе свих учесника на свим нивоима власти и локалних самоуправа у спровођењу прописа и планова, тарифне политике, те пружања водних услуга, нису јасно дефинисане. У целокупном окружењу бивше Југославије и суседним земљама (Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка, Албанија) ова тела су формирана, функционишу и дају резултате.

Ненад Ђукић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС БиХ

РЕФОРМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Реформа јавних предузећа мора се посматрати кроз три сегмента:

Јавна предузећа која опетерећују или траже додатна средства из буџета Републике, комунална јавна предузећа у власништву јединица локалне самоуправе, чије реформисање је потребно хитно започети, те стратешка јавна предузећа од којих се очекује да буду изузетно профитабилна и буду један од извора прихода буџета Републике, чија реформа мора да буде пажљиво спорведена с циљем ефикаснијнег и продуктивнијег пословања. Пре свега, на првом месту се мора водити рачуна о задовољењу интереса, очекивања и потреба корисника услуга, али је јако битно и остваривање значајне добити као извора средстава за инвестирање у развој ових услуга.

Чаба Шанта, извршни директор инвестиција и развоја суботичког Водовода и канализације

СМАЊИВАЊЕ НИВОА НЕПРИХОДОВАНЕ ВОДЕ

Када се „голим оком“ посматрају губици воде у систему, онда се може видети да већина водовода у региону има разлику од око 40% и више између захваћене воде и измерене потрошње воде, а ти губици могу бити и већи у односу на наплаћени ниво искоришћене воде. Поред економских, неопходно је приступити системски како би омогућили откривање и дијагностику скривених, неоправданих губитака воде из дистрибутивних система. То захтева територијално зонирање дистрибутивних мрежа, 24-часовна мерења и управљања протоцима и притисцима у мрежи. За то су неопходна подстицајна  средства државе и локалне самоуправе за финансирање пројеката, обезбеђење скупе мерно – регулицаоне техничке опреме и адекватног софтвера за управљање дистрибутивним системом, што ће преко ефеката смањења губитака обезбедити средства за инвестирање и планско превентивно одржавање мреже, које скоро да не постоји у већем броју водоводних предузећа.

ТЕЖЊА КА ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ

Петар Пижурица, извршни директор производње суботичког Водовода и канализације

Мали је број изграђених, а поготово функционалних постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) у региону. Још је мањи број оних који третманом муља, као отпада, на тим постројењима производе топлотну и електричну енергију за сопствене потребе. Тиме, поред финансијских уштеда у коришћењу енергије из јавног топловодног и електроенергетског система, доприносимо и заштити животне средине, смањивањем емисије угљендиоксида у атмосферу, односно смањивање ефеката „стаклене баште“. Ово суботичко искуство потребно је поделити и са другим водоводима који немају изграђена постројења за третман отпадних вода, али преузети и друга искуства из региона која за ове намене користе акумулирање топлотне и/или електричне енергије из топлих отпадних вода и соларне панеле.

 

Проф. др Чеда Максимовић, Империјал колеџ из Лондона

У пројекту EU Blue Green Dream (Плаво – зелена решења за градове и предузећа у постизању одрживог квалитета окружења становништва) уз учешће 5 водећих европских универзитета, истраживачких организација и пројектаната, развијена је иновативна методологија за планирање, пројектовање, управљање, мониторинг и одржавање нових и ревитализацију постојећих урбаних целина. Ова методологија даје нагласак на интеракцију (плаве) инфраструктуре урбаних вода и зелене површине као синергијске мреже. Поред квалитета урбаног живота, смањују се негативни утицаји екстремних временских услова који настају услед климатских промена. Потребно је мењати „ментални склоп“ инжењерског пројектовања по коме се проблеми предупређују, а не решавају последице.

У погледу пречишћавања отпадних вода Србија је при зачељу у Европи. У догледној будућности треба да изгради преко 300 нових постројења за пречишћавање, не само због задовољења еколошких услова за приступање EU него, првенствено због заштите угроженог јавног здравља сопственог становништва. Убрзано – кампањски се ради пројектна документација скоро искључиво по конвенционалној застарелој технологији активног муља са отвореним аерационим базенима.

Иновативна технологија за ППОВ која је комплементарна са Пројектом Плаво-зелени сан, у односу на конвенционалну, има низ предности: јефтинија је за изградњу, нижи су трошкови експлоатације, производне линије муља заузимају много мање градског земљишта, не смрде па могу да се децентрализацију по граду, што драстично смањује и цену инфраструктуре за довод воде до постројења, могу да се интегришу са низом урбаних функција. Са овом технологијом, Србија, само на трошковима изградње може да уштеди преко 1 милијарду Еура и да при томе постане водећа земља у примени иновативне технологије ППОВ.

 

Катарина Шилинг, координатор за знањем и изградњу капацитета водних предузећа, IAWD

УКЉУЧЕЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПРОМОЦИЈА СВЕСТИ О ЗНАЧАЈУ ВОДЕ

Већина водоводних предузећа у сливу реке Дунав захвата и дистрибуира воду корисницима из једног и јединственог Подунавско-карпатског басена подземних вода. Неопходно је на нивоу овог Региона, сарадњом између држава, националних асоцијација вода, локалних самоуправа и водоводних предузећа успоставити сарадњу на подизању сопствене и свести потрошача о значају воде за пиће и њеној рационалној потрошњи, јер овај ресурс није неисцрпан, односно веома је тешко обновљив. Поред регулаторних и тарифних политика, неопходно је успоставити и развијати низ едукативних активности, нарочито са школском децом мањег узраста, јер ту долази до синергије сазнања између деце, њихових наставника и родитеља. Веома је упечатљив пример који се више година уназад реализује кроз пројекте „Aquarius“ суботичког Водовода и „Водни агент Дунавске регије“ који реализује Водна агенција из Рогашке Слатине у више градова и школа Региона.

Александар Крстић, координатор Дунавске Бенчмаркинг платформе

ПОДСТИЦАЈ ПОЈЕДИНЦИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА – БЕНЧМАРКИНГ КООРДИНАТОР И ПРЕДУЗЕЋЕ ГОДИНЕ

Ове године, признање за Бенчмаркинг координатора године у Подунавском региону добио је Петар Дорословачки из “ЈКП Водовод и канализација” Суботица. У својој дугогодишњој професионалној каријери, господин Дорословачки је скоро деценију координирао активности вредновања Суботице, кроз сарадњу са националним и међународним институцијама, као што су Међународна мрежа за benchmarking за водовод и канализацију (IBNET), Европска Benchmarking сарадња (EBC), Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство (УТВСИ), надлежне националне, покрајинскре и локалне власти, итд. У оквиру активности на координацији benchmarkinga водних услуга, господин Дорословачки је имао кључну улогу у развоју Споразума о партнерству између 4 комунална предузећа и градова из 3 земље, који је потписан 27. фебруара у Градској вијећници у Суботици, а који може бити прекретница у значајнијем смислу на сарадњи између IAWD и NALAS-а на регионалном нивоу. Изванредна организација Конференције и радионица Дунавског региона у Суботици потврдила је избор господина Дорословачког као Бенчмаркинг координатора године.

У том смислу, суботички Водовод је обично први који се придружује и подржава нове активности за развој капацитета и често први који пружа све тражене податке за бенчмаркинг, чак и када учествује у његовом напредном нивоу. Одликује га, пре свега, тимски рад, модеран и ефикасан менаџмент и отвореност за размену знања, идеја, искустава и примера добре праксе. Из тих разлога, као својеврсан лидер у Подунавском региону, прзнање као MVP  - најкориснијем и најпродуктивнијем Бенчмаркинг предузећу године припало је менаџмент тиму ЈКП “Водовод и канализација” Суботица.