Pijaća voda, važan prirordni i strateški resurs, u gradovima Srbije različito se naplaćuje potrošačima u domaćinstvima.
U Novom Sadu se naplaćuje tarifa od 50,14 dinara za svaki kubik vode onom domaćinstvu koje je prešlo limit od pet kubika po članu, a u Subotici se za povećanu potrošnju smatra preko 25 kubika po domaćinstvu, bez obzira na broj članova.

Pijaća voda, važan prirodni i strateški resurs, ali ne i neiscrpan, u gradovima Srbije različito se naplaćuje potrošačima u domaćinstvima. Uglavnom svi nadležni kažu da njena cena nije ekonomska, s obzirom na zapadne zemlje, a mi dodajemo samo u slučaju kada se zanemare naše plate i primanja onih u EU.
Poredeći cene vode u Beogradu, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, podaci govore da je crpljenje, prečišćavanje i distribucija vode od grada do grada različita, ali činjenica je da građani Niša piju najjeftiniju vodu. Prerada i odvođenje česmovače u Vodovodu i kanalizaciji Naši košta 20,66 dinara po metru kubnom, a odvođenje korišćene vode, za istu količinu, naplaćuje se 3,93 dinara, što ukupno zajedno sa PDV od osam posto iznosi 26,56 dinara. Po jeftinoći odmah potom sledi voda iz novosadskog Vodovoda, čija je cena 27,37 za metar kubni, te je opravdana konstatacija nadležnih u ovom gradskom preduzeću da je cena niska i neekonomična. Čista voda iz mreže za građane košta blizu 17 dinara po kubiku, a otpadne vode i njihova distribucija u Dunav staje nešto više od 10 dinara, takođe za kubik. Najskuplja i nazdravija bezbojna tečnost proizvodi se na severu pokrajine, u Subotici. Cena kubika iznosi 47,19 dinara i u nju je uračunat PDV od osam posto, pitka voda 23,97, odvođenje 9,86 dinara, koliko košta i prečišćavanje. Česmovača u prestonici drži zlatnu sredinu po skupoći ili jeftinoći te kubik vode Beograđani plaćaju 35,19 i to od 1. februara ove godine. Usluga proizvodnje vode sa uračunatim PDV iznosi 28,15, a njeno odvođenje košta 7,04 dinara. U Pančevu je proizvodnja i odvođenje 30 dinara, dok je u Sremskoj Mitrovici usluga Vodovoda jeftinija za dva dinara.
U Nišu su cene stabilne od 2006. godine, u Subotici su usluge poskupele 1. jula za sedam i po posto, a u našem gradu cena vode zamrznuta je još jula 2005. godine, iako je najavljeno da će biti povišena od septembra za oko sedam posto.
Potrošnja pijaće vode je skoro u svim gradovima lagodna i veoma velika. Zbog toga većina vodovodnih preduzeća ima blok-tarife kao mere kažnjavanja potrošača koji popiju ili prospu mesečno preko pet kubika. U Novom Sadu se naplaćuje tarifa od 50,14 dinara za svaki kubik vode onom domaćinstvu koje je prešlo limit od pet kubika po članu. U Subotici se povećana potrošnja smatra preko 25 kubika po domaćinstvu, bez obzira na broj članova, što je za neke dvočlane porodice povoljno, za razliku od petočlanih domaćinstava. Svaki kubik blok-tarife obračunava se po ceni od 43,94 dinara. U Nišu se naplaćuje veća potrošnja vode ukoliko građani troše više od prošlogodišnjeg proseka i tada kubik košta 39,26 dinara. Najzanimljiviji je podatak da blok tarifa u Beogradu ne postoji. Naime, nadležni iz vodovoda kažu da su pre nekoliko godina izgubili parnicu na Vrhovnom sudu od građana koji su se, na ovaj način, usprotivili kažnjavanju potrošača, te oni nemaju dvostruke aršine za istu vodu.
Istraživanja koja sprovode instituti za zdravlje kažu da je beogradska pijaća voda najkvalitetnija, i to zato što ima najbolju preradu vode. Odmah iza nje po kvalitetu sledi česmovača iz fabrike vode ,,Štrand" na novosadskom Sunčanom keju.

M.M.Idei-Trifunović