апр
2019
2

ОБЛИКОВАЊЕ СТАВОВА, КУЛТУРЕ И СВЕСТИ О ВОДИ

Поводом Светског дана воде, 22. марта 2019. године је у Медија центру Града Суботице одржана PRESS конференција на којој је било речи о Еколошко едукативном пројекту за децу „Aquarius – Водни агент Дунавске регије, Пројекту заштите биодиверзитета језера Палић и Лудаш и о условима из Агенде 27 које Србија треба да испуни у процесу приступања Европској унији која се односи на заштиту животне средине и климатске промене.

Тивадар Бунфорд, председник Скупштине Града Суботице

ДА ЈЕЗЕРА ПАЛИЋ И ЛУДАШ ДИШУ ПУНИМ ПЛУЋИМА

„Агенда Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године не односи се само на законодавство и прописе. Акценат је на обликовању ставова, културе и повећању свести. Управо из тих разлога, Скупштина града Суботице заједно са ЈКП „Водовод и канализација“ Суботица и Водном агенцијом Подунавског региона из Рогашке Слатине организује са нашим малишанима и децом старијег узраста из основних школа пројекат Aquarius – Водни агент Дунавске регије“, рекао је председник Скупштине града Суботице Тивадар Бунфорд на PRESS конференцији у Медија центру Градске куће, уприличеној поводом обележавања Светског дана воде.

Уз истицање да у овом Пројекту поред 400 деце, учествују и њихови наставници и родитељи, Тивадар Бунфорд је нагласио да је почела реализација за нас веома важног Пројекта „Заштита биодивезитета језера Палић и Лудаш.

„То је битка, којом морамо предстојећим инвестицијама да обезбедимо заједнички живот у богатству разлика нашег окружења и да спречимо његову девастацију од грабљивог и грамзивог доминантног односа свих облика. Да обезбедимо квалитетнију воду у језерима, да се у њих не улива фекална и индустријска отпадна вода, да је заштитимо од ветрова и песка, појасевима, да обезбедимо језерима да „дишу пуним плућима“, рекао је Тивадар Бунфорд.

Ервин Молнар, руководилац Јединице за управљање Пројектом

ТАМПОН ЗОНА ИЗОЛУЈЕ „ВОДЕНО ОГЛЕДАЛО“ ОД ШТЕТНОГ ДЕЈСТВА

Средином новембра 2017. године – подсетио је Ервин Молнар – закључен је уговор о финансирању  Пројекта заштите биодиверзитета језера Палић и Лудаш између немачке развојне KfW банке, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, Града Суботице, ЈП „Палић Лудаш“ и ЈКП „Водовод и канализација“ путем доансијских средстава у износу од 6,5 милиона евра. Пројекат је званично започео 10. септембра 2018. године, када је ангажован стручни консултант, који је у међувремену извршио анализу стања и саставио нацрт почетног извештаја, чије коначно усвајање се и даље чека. Највећи застој, подвукао је, настао је код анализе суботичког пречистача отпадних вода због експертске додатне анализе како би се утврдило на који начин можемо додатно да побољшамо рад постројења, с обзиром на то да највећи део воде језера Палић и Лудаш добијају преко овог пречистача. С обзиром на мали износ средстава која су претходно одређена за те намене (6,5 одсто од 6,5 милиона евра), почели смо да трагамо за новим изворима финансирања како би инвестиција дала што бољи резултат.

Директор ЈКП „Водовод и канализација“, Ђерђ Шугар објаснио је да је посреди фина математика између улагања које ће са садашњих максимално дозвољених једног милиграма фосфора по литру пречишћене отпадне воде то свести на 0,3 до 0,5 милиграма, али то значајно поскупљује опремање и рад на одржавању објекта. Из тих разлога се анализира сврсисходност такве инвестиције, рекао је Ђерђ Шугар.

Тренутно се ради на формирању зеленог заштитног појаса око оба језера, каже Ервин Молнар. Дуж обале крче се инванзивне биљке и саде аутохтоне врсте, а ова „тампон“ зона требало би да водено огледало изолује од штетног дејства пољопривредних активности на околном земљишту. Око туристичког дела језера Палић треба да буде формирана пешачко бициклистичка стаза. Ускоро почиње и излов бабушки из језера – најавио је Ервин Молнар – јер оне чине 95 одсто рибљег фонда и овим пројектом биоманипулације допринело би се подизању квалитета воде. Учесници из ЈП и Града Суботице су формирали посебан тим за односе са јавношћу, јер је потребна сарадња медија и јавности на овом пројекту са циљем очувања природе језера Палић и Лудаш.

Ђерђ Шугар, директор ЈКП „Водовод и канализација“ Суботица

СУБОТИЦА ИСПУЊАВА ЗНАЧАЈАН ДЕО УСЛОВА ИЗ ПОГЛАВЉА 27

„У оквиру овог Пројекта треба да се реализују две кључне инвестиције, за које је у току поступак избора најповољнијег извођача радова путем тендера, који треба да буде окончан до краја месеца априла ове године. Оне се односе на проширење канализационе мреже у стамбеном и туристичком делу насеља Палић и изградњу црпне станице са потисном канализацијом између постојећег гравитационог вода на Палићу до суботичког пречистача отпадних вода.

Изграђеност канализационе мреже у претходних 20 година на Палићу се кретала око 35%.

Изградњом нове мреже у последњих неколико година буџетским средствима и у наредне две године, кроз реализацију овог Пројекта, у дужини од око 19 km у стаменом делу овог насеља и око 8 km у туристичком делу, степен изграђености мреже ће се подићи на преко 80%.

Изградња потисног вода у дужини од 5,5 km са Црпном станицомомогућиће да се фекалне индустријске и отпадне комуналне воде из домаћинстава одводе до градског суботичког Постројења за пречишћавање отпадних вода. До сада су се ове воде уливале у језера Палић и Лудаш и реметила њихов биодиверзитет. Циљ је, такође, да се третманом ових вода на градског Пречистачу смањи концентрација фосфора са максимално дозвољених од 1 mg/l пречишћене воде на ниво од 0,3 до 0,5 mg/l. Фосфор, да подсетимо, утиче на развој алги и смањивање количине кисеоника у језерској води, што ће допринети опстанку и корисном утицају осталих биљних и животињских врста у њима.

Ово је прилика да се, поводом Светског дана вода, осврнем и на предстојеће отварање Поглавља 27 које се односи на заштиту животне средине и климатске промене, у оквиру процеса приступања Србије Европској унији, када је у питању област вода.

У области вода, постоје три кључне директиве које изискују највише улагања, око 6 милијарди евра, које се односе на „Отпадне воде“, „Воду за пиће“ и „Нитратну директиву“.

О нужности великих улагања довољно говори податак да се свега 5% отпадних вода у Србији пречишћава, нешто више комуналних вода, док је терцијалним пречишћавањем, којим се уклањају нутритијенти, азот и фосфор, обухваћено само 3% отпадних вода. У тих 3% се налази Суботица.

Обухваћеност становништва водоснабдевањем на територији Републике Србије износи 81%. У Суботици, са градским и приградским насељима, тај постотак је 91%, као и у Војводини. Што се тиче квалитета пијаће воде, на чак 50% контролисаних централних водоводних изворишта установљене су физичко-хемијске и микробиолошке неисправности.

Завршетком изградње другог Постројења за третман сирове воде на Водозахвату II на Магнетним пољима, поред постојећих: централног градског изворишта и у насељу Бачки Виногради, за све грађане Суботице, Радановца и Палића биће обезбеђена физичко – хемијска исправност воде, тј. биће уклоњени нитрати гвожђа, амонијака и арсена на ниво испод максимално дозвољених концентрација.

Град Суботица, грађани Суботице и ЈКП „Водовод и канализација“ Суботица су у погледу производње и третмана сирове воде, одвођења и пречишћавања отпадних вода учинили много и када би се у погледу поглавља 27 само Суботица посматрала као Србија, ми би испуњавали значајан део захтеваних услова у области вода.

Свесни смо да у Суботици нисмо разрешили сва питања и проблеме, имамо разрађене Концепцијске планове и пројектно-техничку документацију за решење водоснабдевања Таванкута, Љутова, Хајдукова и Шупљака, изградњу недостајуће канализационе мреже у Суботици, али и исте, као и пречистача отпадних вода у приградским насељима. За ово нема је потребно око 190 милиона евра. Суботички Водовод за инвестиције у инфраструктуру годишње располаже са око 600.000 евра, што значи да би му требало 316 година да ове проблеме реши без туђих средстава.

У том светлу треба да ценимо досадашњи допринос грађана кроз уредно плаћање искоришћених комуналних услуга, трагање и проналажење додатних средстава за инвестирање заједничким снагама са Градом Суботица и Покрајином, као и донацијска средства као што су средства Владе Немачке и KWf банке за реализацију Пројекта заштите биодиверзитета језера Палић и Лудаш.“