EBRD, EU и билатерални донатори помажу српском граду да модернизује своју водну инфраструктуру

https://www.ebrd.com/news/2021/improving-water-and-wastewater-treatment-in-subotica.html

„Наш град је био један од првих градова у Србији који је пре скоро 50 година изградио постројење за пречишћавање отпадних вода“, каже Едита Трунгел Мештер, која у суботичком постројењу за пречишћавање ради више од две деценије. „Од тада смо имали неколико надоградњи и стекли велико искуство и знање. Данас нам долазе инжењери из других градова на обуку из управљања отпадним водама. “

Била је то претпостављена инвестиција. Педесет година касније, Суботица је и даље један од ретких градова у Србији са одговарајућом инфраструктуром за отпадне воде. Мање од 10 процената отпадних вода у земљи се пречишћава и очекује се да ће ово санирање бити једно од најкритичнијих и најизазовнијих подручја улагања за Србију како напредује у интеграцији у Европску унију (EU).

Суботица је започела рад на својој еколошкој инфраструктури 1970-их, када је растућа индустријска активност града почела да угрожава оближње језеро Палић. Није постојао систем за сакупљање отпадних вода из индустријских постројења, па је отпадна вода истицала директно у језеро, штетећи његовом биодиверзитету. Одлука града о изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода помогла је у спречавању даљег загађења у две деценије које су следиле. Међутим, то није било трајно решење.

„Постројење отпадних вода било је проблематично из два разлога“,објашњава Имре Керн, заменик градоначелника Суботице. „Није уклонио фосфор и азот и није имао довољно капацитета. Морали смо да изградимо додатни уређај за пречишћавање. “

Европска банка за обнову и развој (EBRD), EU и билатерални донатори Оквира за инвестиције западног Балкана (VBIF) подржавају напоре Суботице од 2006. године, када је започела модернизацију овог првобитног постројења за пречишћавање и изградњу линије муља. Град је затим наставио да надограђује своју мрежу ширењем канализационе мреже и изградњом колектора и додатних магистралних водовода, између осталог.

Надоградња је помогла побољшању квалитета услуга одвођења и пречишћавања отпадних вода у Суботици. Такође је граду омогућило да на канализациону мрежу повеже још 12.000 од својих 140.000 грађана, чиме је покривено 60 одсто становника. Поред тога, ново постројење за отпадне воде има технолошки капацитет за производњу енергије из отпада и тренутно производи 25 до 40 посто властитих енергетских потреба.

„Са реконструкцијом постројења за пречишћавање отпадних вода, Суботица је постала један од првих градова у Србији који има модерну инфраструктуру за воду и отпадне воде у складу са стандардима EU“,наставља заменик градоначелника Керн. „Остварили смо свој најважнији циљ, да смањимо концентрације азота и фосфора на прописане границе, што је значајно побољшало квалитет воде у језеру и помогло очувању његове биодиверзитета.“

Град је наставио да улаже у своје услуге водоснабдевања и у децембру 2020. отворио је ново постројење за пречишћавање воде за пиће.

„Поред постројења за пречишћавање отпадних вода, које је било највеће градско улагање икада, уложили смо и у изградњу новог постројења за пречишћавање воде за пиће“,објашњава Ђерђ Шугар, директор суботичког ЈКП „Водовод и канализација“. „Сада сви наши грађани имају приступ чистој води за пиће, без арсена, што је чест проблем у региону.“

EBRD је за пројекат обезбедила близу 20 милиона евра кредита, док су EU и билатерални донатори Оквира за инвестиције Западног Балкана обезбедили 9 милиона евра инвестиционих грантова и техничке помоћи.

„Никада није било снажнијег замаха за улагање у зелену инфраструктуру него данас. То је глобални и европски приоритет. То је сада постао главни приоритет политике у Србији. Отуда је наш стратешки фокус да повећамо и убрзамо инвестиције “, каже Жужана Харгитаи, регионални директор EBRD-a за Западни Балкан и шеф EBRD Србије.„80 посто наших предстојећих инфраструктурних пројеката су зелене инвестиције. Дошло је време за надоградњу националних и општинских служби за заштиту животне средине и стварање здравијег окружења већ за тренутну генерацију грађана. ”

EU такође пружа подршку Србији за друге пројекте пречишћавања воде. На пример, на подручју Рашке уложио је више од 6 милиона евра у постројење за пречишћавање отпадних вода.

„Ово је још једна прекретница у томе да Србија постане зеленија, штитећи своје грађане и негујући светлију будућност“,каже Мартин Клауцке из Оперативног одељења Делегације EU у Србији. „Европске интеграције за Србију нису апстрактна ствар; то је нешто што људи могу да виде и осете у својим домовима кроз чистију и сигурнију воду за њих и њихову децу. Заштита животне средине значи заштиту људи. То је оно о чему говори EU: бољи живот људи “.