јан
2019
21

У ОВОЈ ГОДИНИ НАЈВАЖНИЈИ “ФАБРИКА ВОДЕ” И КАНАЛИЗАЦИЈА НА ПАЛИЋУ

Разговор с поводом: Ђерђ Шугар, директор ЈКП “Водовод и канализација”

                   Изградња постројења за прераду питке воде на “Водозахвату II” је почела и наставиће се на пролеће а за палићку канализацију испуњени су услови и чека се расписивање јавне набавке. За “Водовод и канализацију” од 2020. почиње отплата кредита узетог за унапређење водних система града, што ће умањити ионако скромне могућности предузећа за сопствена улагања.

                   Основна делатност Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација” је производња и дистрибуција питке воде и одвођење и пречишћавање отпадних вода, и у том погледу у 2018. години ови задаци су успешно реализовани. Осим испуњавања тих обавеза, ушло се, заједно са градом и уз помоћ кредита и донација, и у значајне инвестиције, у којима је “Водовод” партнер и учесник у изградњи друге по реду “фабрике воде” у Суботици, на локацији “Водозахвата II”, као и канализације на Палићу чија реализација се очекује да почне у овој, 2019. години.

                   “За наше предузеће претходна година је била успешна у пословном и финансијском погледу и са материјалног аспекта се ситуација побољшала, мада смо још далеко од неке коју би назвали идеалном. Наиме, од 1. децембра 2018. цена воде изједначена је за све категорије потрошача, према уговорној обавези са Европском банком за обнову и развој (EBRD), коју смо преузели узимањем кредита за изградњу новог градског уређаја за пречишћавање отпадне воде. Што се тиче наших планова који су били за прошлу годину, истакао бих, осим почетка градње “фабрике воде”, бушење два бунара – једног у насељу Мала Босна, поред постојећег који је био јако стар и да би осигурали водоснабдевање у том месту, и једног бунара на “Водозахвату I”, за побољшање капацитета. Град је уложио 26,8 милиона динара, а осим тога финансирао водовод на Маковој седмици, на Носи и у месној заједници Зорка и део канализације у Хиподромској улици у Суботици, где је од 3,9 милиона динара половина била покрајинских средстава”, каже директор Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација” Ђерђ Шугар, резимирајући 2018. годину. Овде треба додати и пилот-постројење за скидање арсена из питке воде на Бикову, које је донирала мађарска влада, а пробни рад је дао добре резултате и очекује се у овој години да доспе у фазу у којој ће бити могуће прикључење постројења на дистрибутивну мрежу. 

Пречистачу потребно одржавање

На питање колико је “Водовод” био у могућности да улаже из сопствених фондова, директор предузећа наводи да је то било 25 милиона динара, педесет одсто износа намењеног у овој години за обнављање такозваног “песколова” на градском пречистачу отпадних вода, док је други део финансирала локална самоуправа из буџета.

                   “Песколов је важан јер песак наноси штету хидромашинској опреми и имали смо због тога две хаварије, тако да је у реконструкцију уложено заједно са градом 50 милиона динара, а толико је предвиђено и у 2019. и локална самоуправа је та средства планирала у буџету. Што се тиче уређаја, са његовим функционисањем можемо генерално да будемо задовољни, он испуњава све што се од њега очекује, али он је у непрекидном раду од 2009. године, али не треба заборавити да је радни век хидромашинске опреме осам година и да је прошао. То не значи да ће уређај после тог периода стати, али су потребна улагања у инвестиционо одржавање, која ми сами, као јавно комунално предузеће, не можемо да обезбедимо. Да немамо кредитне обавезе, ми би та средства усмерили у одржавање, али овако морају да се нађу могућности, јер време пролази и што се више чека, биће потребна и већа улагања”, каже Ђерђ Шугар.

                   На све те приче о “катастрофалном ситуацији на пречистачу”, директор “Водовода и канализације” одмахује руком и каже да је предузеће и у претходној години предузело низ активности да упозна јавност са правим стањем и да ће то наставити и у овој години.

                   “Ми смо направили интерни план и израчунали да би у уређај, да се замени све оно што у нормалном процесу рада после толико година треба да се замени, било неопходно уложити између 2,5 и 3 милиона евра, у овом тренутку. До када – не постоји рок, пречистач ће и даље радити, само ће, логично, износ морати да буде већи. Иначе, да смо изједначили цену воде за широку потрошњу и индустрију 2014. године, онако како је EBRD захтевала, имали би та средства – таман толико смо изгубили, али је банка дала сагласност да то пролонгирамо“, објашњава Шугар.

Цена воде

Да Суботичани, наводно, пију најскупљу воду из градског водовода у Србији, тврдња је која често може да се чује међу грађанима и на друштвеним мрежама. Колико је то тачно, питали смо директора Јавног комуналног предузећа:
„Од 1. децембра цена воде је са 99 динара повећана на 112 динара, без ПДВ-а. Када је у питању њено формирање, све зависи од тога која технологија се примењује и шта је потребно да би имали квалитетну пијаћу воду – ми треба да имамо „фабрике“ за кондиционирање и зато имамо ту цену. Неки градови или имају квалитетну и по Правилнику исправну воду, други немају третман и пију такву воду какву пију. Осим тога, имамо и осетљив реципијент за отпадну воду, Палић, због чега је потребан комплексан пречистач, а то све одређује цену воде. Ко нема тако сложену технологију прераде и пречистач, наравно, треба да има и мању цену“, каже Ђерђ Шугар. 

               Јавно комунално предузеће путем Града после пречистача ушло је у нови кредит од 11 милиона евра код EBRD ради реализације Пројекта за унапређење водних система зграда, познатог по скраћеници „SWUP“. Изградња колектора и магистралне мреже су реализовани и из тог програма остао је још највећи захват – уређај за кондиционирање воде на „Водозахвату II“, који треба да обезбеди да у комплетној градској мрежи ниво арсена, гвожђа и амонијака буде сведен на меру која је предвиђена Правилником о хигијенској исправности воде.

                   „Радови су почели јесенас изградњом резервоара а извођачи су конзорцијум фирми „Саде“ из Београда“, „Веолија Вотер“ из Француске и Грађевинског предузећа „Градитељ“ из Новог Сада. Уговор је потписан 18. августа 2017. године са роком завршетка од две године, који истиче крајем 2019-те, али је могуће да ће банка извођачу продужити рок с обзиром на то колико је код нас потребно времена да би се издејствовале све дозволе, тако да би почетак рада могао да се очекује у априлу или мају 2020. Значајно је да ће ту бити и црпна станица, што ће, уз већ постојећу на северу града, омогућити уједначеност притиска у мрежи, а капацитет на водозахвату ће бити 80 литара у секунди и биће довољан за снабдевање Палића и Радановца пречишћеном водом за пиће. То ће бити прва фаза изградње, уз могућност да у будућности, када Палићу као туристичкој дестинацији буде неопходно више воде, да се капацитет повећа двоструко, на 160 литара у секунди“, каже директор Ђерђ Шугар.

                   Са крајем ове године завршава се отплата кредита за изградњу градског пречистача отпадних вода, а од 2020. „Водовод“ чека преузимање враћања кредита за Пројекат за унапређење водних система града (SWUP), који ће се плаћати до 2024. године у две рате годишње у укупном износу од око 1,2 милиона евра. То ће представљати проблем за ликвидност предузећа и за сада је још неизвесно како ће се „Водовод“ са њим изборити. Тачно је да у нове објекте нису потребна велика улагања, али уколико се занемаре више година, јер за то неће бити могућности, касније ће одржавање и реконструкција стајати веома много.

                   Донација немачке владе путем KFW банке од 6,5 милиона евра за побољшање стања на Палићу и Лудашу представљала је обавезу за суботички „Водовод“ да пружи гаранцију да ће се најмање 700 домаћинстава на Палићу прикључити на канализациону мрежу када буде изграђена и да припреми пројектну документацију са дозволама.

                   „Своје обавезе смо испунили и све смо предали консултанту којег је крајем 2018. изабрала KFW банка. Када ће почети радови, на то не можемо да утичемо али очекујемо да ће у 2019. да буде објављена јавна набавка и почне изградња канализације, а ми да извођача уведемо у посао“, каже Ђерђ Шугар.

Миодраг Радојчин